Ekonomist

678

бији ова се земљишта уступају само онима који имају потребан капитал за експлоатацију. То је исто пи у Боливији.

4. Разним олакшицама за куповину земљишта п пољопривредно _ настањивање, посредством хипотекарних зајмова или дугорочних исплата (Аргентина, Бравилија, Холандија, Гујана, Парагвај, Уругвај). Овде треба навести п Аустралију са политиком од 1890 год., да влада одкупљује принудно пли добровољно необрађена земљишта и продаје их под повољним условима досељеницима. У свом истом смислу раде и Британске Доминије са колонистима. Канада пак олакшава такође настањивање северно-европским досељеницима, и то особито домаће послуге и пољопривредних радника.

5. Ослобођењем од разних војни п фискалнит терета којима су изложени домороци. _

6. Помоћи за рапатрирање. Савезна влада Бразилије и извесне локалне владе (Бахија, Сен-Пол) рапатрирају о свом трошку, у извесним случајевима, удовице и сирочад досељеника који је умро у Бравилији, као и лица која су фивички постала неспособна да жнве од рада.

Белгијски Конго, Панама и извесне француске колоније принуђавају послодавца да поднесе трошкове за рапатрирање досељеника кога је ангажовао.

Многе пак државе приморавају превозне компаније да осигурају бесплатан повратак.

д) Аспмплација досељеника.

Она може бити на разне начине :

1. брво прибављање натураливације п националности. Ово нарочито пада у очи у Латинској Америци, где је време бављења које се тражи ва натурализовање врло кратко. Овде, деца рођена на националном земљишту од страних родитеља, сматрају се као национална.

2. једнакост у поступању као и са националнима (нарочито типичан Аргентински Устав).

ђ) Континентално досељавање.

Услови су за ово досељавање пре свега економски. Слобода за исто варира према земљама, и управља се према потребама и стању радне пијаце.

Карактеристично је, да су многе земље, особито после 1922 год. донеле повише вакона и уредби за заштиту својих домаћих радника.

У овоме погледу равликујемо :