Ekonomist

606.

Dok se na ovogodišnjem sajmu moglo zapaziti kako su neke grupe nastupile u velikom broju, kao n. pr. domaći tekstil (77), živežne namirnice (50), рартт (44), kovinarstvo (58), zapazilo se Je, da su se neke domaće velike industrije koža i drva abstinirale. Ovo je znak, da još nije kod svih naših industrija doyoljno sazrela spoznaja o općem značenju reprezentativnih sajamskih priredbi Zagrebačkoga Zbora za napredak naše narodne privrede općenito, a grada Zagreba kao industrijskoga središta napose. Po informacijama, koje je bilo moguće sabrati od samih izlagača, napravile su općenito sve grupe vrlo dobre poslove. Od stranih izlagača najbolje su uspjehe zabilježile tvornice strojeva za preradbu drva i kože, stabilni motori, mlinski i poljoprivredni strojeyi. Potreba za moderniziranjem uređaja domaćih tyvornica i pogona očito se u tome manifestirala.

Promet bio je dobar i dosegao je samo prama podatcima koji su se mogli dobiti preko 60 milijuna dinara. Međutim može se računati, da je sveukupni promet, ubrojiv ovamo i one poslove, koji su na Zboru bili započeti, a tek kasnije dovršeni, bio još znatno veći, ali se ne mogu ustanoviti konkretne brojke, jer mnogi izlagači iz raznih razloga neće da priopće visinu svojega prometa.

Posjet zbora bio je znatno jači nego kod svih zborova posljednjih godina, a naročito porasao je broj vanjskih posjetilaca iz svih krajeva naše države i iz inozemstva.

Od struka bila je po broju izlagača najjače zastupana kovinarska skupina sa 117 tvrtki (58 domaćih i 59 stranih izlagača), zatim tekstil 83 (77 i 6); papir i grafika 61 (&4 i 17), poljoprivreda 55 (30 i 25), živežne namirnice 54 (50 i 4), automobili i kola 51 (18 i 33), elektrotehnika 50 (17 ı 35), uresna roba 46 (30 i 16), kemija 43 (31 i 19), glasoviri i razno 31 (19 ı 12), zdravstyo 27 [12 i 15), građevinarstvo 23 (19 i &), dryo 21 (domaćih), koža 20 (17 3), košaračtvo 14 (13 i 1), staklo 41& (9 i 5).

Prama pismenim iskazima samih izlagača bilo ih je vrlo zadovoljnih 70%, osrednje zadovoljnih 20%, i manje zadovoljnih 10%.

Стање Народне Банке

да последњих месец дана осећа се извесно оживљавање новчаног тржишта. Поред свих песимистичких оцена овогодишње жетве, ипак је извоз цереалија, а нарочито унутрашња трговина храном врло активна. Од 14 септембра о. г. почео је и довов сувих шљива. И ако принос неће бити онако обилан као ранијих година, ипак се очекује извоз до 1000 вагона само из Србије. У Босни је род много бољи.

После избора нарочито, кад се завршило са зборовима и вађевицама, привредници су се одали своме послу интензивније. Захтеви за кредит код Народне Банке појављују се