Ekonomist

712 | : | i

од онога што је учинило за чиновнике наредбодавце и рачунополагаче, нема никакву специалну гарантију у корист државе; и, заиста, било би тешко да их организира. Колико обзира страних праву и, ако хоће да се каже све, обвира изборне политике he показати свој утицај и спречити сваку ефективну тужбу против кривог функционера. Заиста, признати да држава директно и у целини одговара за сваку штету проузроковану личном погрешком ма кога чиновника, то значи свести личну одговорност агената на ништа ; и то је озбиљно опасно за добро вођења функција«.! Али иначе не можемо примити његову аргументацију у колико се она односи на то да докаже тезу да чиновник и држава одговарају сваки искључиво у једној одређеној граници или сфери. Ако би држава одговарала За чиновника као јемац или кад би се могао отстранити утицај попитичких момената, онда се тиме никако не укида лична одговорност чиновника ни теориски, ни практично.“

3. У нашем Уставу се каже да држава одговара и за незаконите и неправплне радње. По једном мишљењу кад у Уставу не би стојало да одговара и за неправилне, онда би она одговарала само за незаконите. На име прави се разлика између незаконитих и неправилних радња. Незаконите су кад су повреда једног правног прописа ; неправилне су кад су повреда једног техничког прописа. Тако на пр., кад један поштар не би депешу на време однео, он је учинио један неправилан акт пи држава не би одговарала, кад не би стајало у уставу да држава одговара за неправилне радње. Овакво тумачење, као што се види, почива на једној ствари и одвећ несигурноје Да је случајно уставотворац рекао незаконите у место неправилне за читаву категорију аката, држава би била ослобођена. — Оно се међутим и не може одржати. Неправилне радње по нашем мишљењу су и незаконите. Један поштар, који не врши своју дужност правилно, не врши је законито. Дужност (правна дужност) једног поштара је да своју функцију врши правилно:

1 Coexistence des aclions |en тезропзађи ће соп(те Padministration et contre les fonetionnaires publics (Revue de droit public, Јапу.-Кеут.-Маг5 1928. ст. 39). |

2 Напоменимо при крају овог одељка да је увођење општег начела, као што је чл. 18. У., добро, као што је то увек, пошто уклања могућност контрадикције тако да при једној функцији важи једно начело одговорности, у другој друго, или, што је још горе, да један исти акт истих људи један пут чини основ одговорности п други пут не (Кејејег, Бе Ја гезропsabilite de PY' Btat, p. 229)