Ekonomist

740

napredovati, i. J. da bi se tempo reproduktivnoga procesa u toliko više približavao optimumu, u koliko bi između slovenačkih saveza bilo više Jedinstva u akciji.

Nadalje valja obratiti pažnju na bogatstvo slovenačkogm zadrugarstva sa zadružnim oblicima koje je za naše prilike razmjerno veliko. Tabela o stanjima ı kretanjima članstva, a naročito napomena u tabeli, pružaju o tome samo približnu sliku. -Tačnija se slika može dobiti iz poslovnih izveštaja slovenačkih Saveza, koji prema dobrom starom običaju objelodanjujun u izveštajima ı detaljan popis svojih zadrusa — članica.

U svojoj prvoj periodi: u periodi kada je centar zadružnoga pokreta bio u Celju (od prvih početaka oko god. 1872. pa do od prilike god. 1895. kada su u Ljubljani osnovane „„xZveza kranjskih posojilnie” ı ,,Gospodarska Zveza”) bilo je slovenačko zadrugarstvo skoro isključivo samo kreditno zadrugarstvo. Tek pošto Je to kreditno zadrugarstvo akumulacijom zadružnih kapitala stvorilo. s Jedne strane ekonomsku bazu, a s druze strane poštenim radom zadružnih uprava ı ıntenzivnom dobro organizovanom proparsandom oko širenja zadružne misli ı moralnu bazu, javljaju se, tako rekuć iz dana u dan, sve raznovrsniji oblici zadruea od kojih su se nekoji — kako će se kasnije istaći — tako povoljno razmnožavalr da iime daju reproduktiyvnom procesu naročiti akcenat.

Bogatstvo u zadružnim oblicima važno Je zbog toga što fazr u kojoj se sada nalazi slovenačko zadrugarstvo daje slanovita obiležja koja bi se mogla formulirati od prilike ovako :

1. U Sloveniji biva zadružni oblik, kao naročiti tip privrednoga poduzeća, sve intenzivnije primjenivan kod regulisanja sve raznolikijih ekonomskih odnosa. Znači da zadrugarstvo kao паročiti ekonomski režim sve potpunije infiltrira socijalno ekonomski organizam ı da зе зруага sve gušća kooperativna mreža, koja bi imala u budućnosti sa svih strana obuhvaćati privatna na kapitalističkoj bazi vodjena gazdinstva ı privađati ih k smeru koji se bazira na pravim principima socijalne·simbioze : na uzajamnoni ispomaganju ı solidarnosti.

2. Slovenačko zadrugarstvo prešlo Je onua prvobitnu lazu kada se zadrugarstvo širi linearno, t. J. poslavito u Jednoni obliku koji Je. obzirom na ambijenat gde se zadrugarstvo ši, relativno lako ostvariv, (u XIN stoljeću u aerarnim zemljama bili su ii oblici u prvom redu kreditne zadruge a zalim ı nabavljačke zadruge, a u industrijskim zemljama potrošačke zadruge). Sada se slovenačko zadrugarstvo nalazi u naprednijoj lazi, t. |. u tazi kada