Ekonomist

742

Najzad od oblika pod се) postoje samo ovde onde nekoje zadruge kao simboli za budućnost.

Prema tome se ocjena da se slovenačko zadrugarstvo nalazi u naprednijoj fazi, mora shvatiti tako: da su do sada ostvareni samo početni stadiji naprednije laze.

Glede napredovanja pojedinih vrsti zadruga daju podaci iabele 1. dva različita rezultata koji predstavljaju dve skroz oprečne skale. U Jednom slučaju dobija se kao rezultat skala u kojoj su kreditne zadruge došle na čelo, kao zadruge koje su najviše porasle; a u drugom slučaju rezultira skala u kojoj su došle na čelo elektrarne, dočim su kreditne zadruge otišle na poslednje mjesto. Ovaj paradoks nalazi svoje razjašnjenje prije svega sa čisto гаčunske strane..

Prvi rezultat dobio se, kada su se metto prirasti pojedinih vrsti zadruga izrazili u procentima od sveukupnoga netto prirasta uopće. Pošto Je faktično najviše kreditnih zadruga priraslo (plus je 28 kreditnih zadruga), posve je prirodno da kreditne zadruge moraju doći na prvo mesto u skali koja se izračunala na ovaj način. .

Drugi rezultat se dobio kada se skala čistih prirasta izračunala sa težnjom da se istakne intenzitet u prirastu pojedinih vrsta zadruga, t. J. kada se plus kod svake pojedine vrste zadruga izrazio u procentima od broja iste vrste kakav Je bio u početku periode g. 1992—1995., dakle za koliko se Je umnogostručila tobože sama od sebe pojedma vrst zadruza u ovoj periodi. Pošto Je koncem god. 199292. bilo najviše kreditnih zadruga, a plus od 28 zadruga sačinjava tek oko !/,, od broja kreditnih zadruga koncem 204. 1992. Jasno je da kreditne zadruge — ako se uzmu u obzir prirasti i konačna brojna stanja ostalih vrsta zadruga — moraju doći u ovome slučaju na poslednje mesto.

Ali ta čisto računska interpretacija ne može da objasni ovaj paradoks baš s one strane koja dolazi prvenstveno u obzir, t. |. sa gledišta da li ova suprotnost rezultata stoji u nekoj intimnijoj vezi sa razvojnom fazom slovenačkoga zadrugarstva u periodi o kojoj se ovde radi. Pravilna interpretacija, koja vodi računa o ovome gledištu, mislim da je slijedeća :

1. Poznata je stvar da u svemu što Je dinamično nasiupa u izvesnom slanju razvoja slanovita zasićenost. Таспо uzeto, zasićenost se počinje razvijati već od onoga momenta, kada se dinamika počne objektivirati, t. j. čim se počinju nagomilayati tvorevine nastale uslijed funkcionisanja dinamičnosti. Ali zasićenost,