Ekonomist

i

769

O проблему емиграције и имиграције и о међународним споразумима за његово уређење

(Наставак) П. Посматрајући политику емиграционих имиграционих земаља, констатујемо: у погледу емиградионих земаља — да

се оне све труде за тим, да се њихов утицај осећа, и продужи да осећа, над њиховим грађанима и онда, кад они напусте земљу у којој су рођени, п којој треба да припадају. С друге стране опет, све имиграционе земље, пабиле прекоокеанске или континенталне, теже за тим, да чим један усељеник ступи на њихову територију подлежи њиховим законима, па по могућству и асимилира се. Види се дакле, да се тежи да се нацоинална акција продужи да осећа и ван граница заинтересоване земље, што, природно, изазива потребу за извесним споразумима између запнтересованих земаља.

Ови споразуми постојали су п пре рата, али су они после великога рата многобројнији, чешћи и различитије врсте.

Они би се у главном могли груписати на следећи начин:

1. у групу општитг уговора, п оних који се примењују на целокупни исељенички проблем;

2. у групу специалнит уговора, којп се у главном односе на поједина питања социалног законодавства ;

3. у трећу групу могли би да дођу споразуми разне природе и такође општег каркатера, као мировни уговори, трговински уговор п уговори о настањивању, који садрже све више клаузвула о исељеницима.

Што се тиче специалних уговора, они могу бити двојаке врсте : у форми конвенција илпа двостраниаж уговора, п у форми многостраниг уговора.

Ови двострани уговори обично се склапају између двеју земаља (изузетно допуштају и приступ треће), и имају за тенденцију ла уреде иавесна специална питања. Они у главном пролонтирају, условно, национално законодавство и на страној територији, базирају се на реципроцитету, и имају за циљ, или ла обезбеде једнакост у поступању са страним као и са домаћим раднипима, као и примењивање на стране раднике постојећег радничког законодавства, или да осигурају свима онима који мигрирају, па било да су радници или не, једно правично по-

Економист i : 49