Ekonomist

771

долазак кинеских радника у Сједињене Државе, или факат да се радници ове националности фиксирају у Сједињене Државе, угрожава, или прети да угрози интересе ове земље, или да доведе у опасност постојећи поредак У њој, Кинеска влада пристаје да влада Сједињених Држава уреди, ограничи или суспендује у погледу Кинеских радника право уласка и становање у Сједињене Државе, без права за Америчку владу да ова права потпуно укине. Ограничење или обустављање које може бити заведено, треба да је разумно, и да се односи само на Кинезе који долазе као радници; док се на Кинезе осталих класа не треба да примењују ова ограничења. Законодавство које ће бити усвојено у погледу кинеских радника. треба да тежи затим, да се њиме уреди, ограничи или обустави исељавање, и досељеници не треба да буду изложени никаквом рђавом посута и неправди«.

Члан. 2. овога уговора предвиђао је : »Кинески поданици који одлазе у Сједињене Државе као професори, студенти, трговци или ради уживања, као пи Кинески радници који се за сада налазе у Сједињеним Државама, могу слободно да одлазе и долазе, и њима ће се признати сва права, привилегије, повластице и изузетци, који су признати и грађанима и поданицима државе највише повлашћене.« |

Како су размирице и даље постојале, то су се морали водити нови преговори, који су под 12 мартом 1888 год. довели до новог уговора. По овоме новоме уговору предвиђено је било искључење свих кинеских радника за време од 20 година, и забрањен је повратак у Сједињеним Државама оним кинеским радницима, који се враћају у своју домовину ; на случај да нису оставили у Сједињеним Државама жену, децу, родитеље или имање у вредности од преко 1000 долара. Овај уговор Кина није ратификовала ; али је зато Амерички Парламенат изгласао 1 октобра 1888 год. један закон, којим је забранио улазак кинеских радника за време од 10 година, а радницима који су већ у земљи, да се не могу вратити чим буду једанпут напустили земљу. Новим уговором од 1894 год. било је ово стање у неколико измењено. Тако, остала је у важности забрана уласка кинеских радника за време од 10 година, али је признато право да се могу повратити они кинески радници, који су једном отишли; као што је то предвиђено у виду забране уговором од 1888 године. Овај уговор од 1894 год. био је закључен за време од 10 год., и 1904 год. Кина је одбила да га продужи. У циљу да сломи овај отпор Кине, Амерички Парламенат донео је своје национално законодавство, у које је унео и све оно што је дотле било предвиђено законима и уговорима. После овога времена никакав уговор више није закључен исмеђу Кине и Сједињених Држава, и Кинези подлежу сада одредбама националног америчког законодавства, са ограничењем из уговора од 1881 год.

Уговором Енглеско Нинеским од 1860 г. и 1904 год. о ангажсовању кинескиг радника тав. »сооћез« било је предвиђено, да кад се ангажовање кинеских радника у циљу запослења у колонијама и земљама под британским протекторатом има да обавља, исто врши под контролом дипломатског представника Велике Британије у Пекингу, и нарочито одређеног за ове сврхе једног кинеског инспектора. Уговор овај предвиђадетаљно, како се овај посао има да обавља, која све лица могу доћи у обзир, и какве им се бенефиције и заштита пружају у погледу њиховога. рада, наплате њихове зараде, и њиховога превоза и рапатрирања. ок