Ekonomist

719 од којих ће јелан бити и председник, а које ће наименовати Савет Друштва. Народа. Комисија ће имати за дужност да олакша добровољну емиграцију, да приступи ликвидацији непокретне пољске и градске имовине која припада емигрантима, и уопште да предузима све мере потребне ва извршење конвенције, као и за решење питања која би се могла појавити ;

8. процена непокретности добара емиграната, и исплата процењене суме комисији, а од стране владе којој ова добра остају ;

9. аванс од стране заинтересованих држава потребног капитала. ва олакшање емиграције комисији, и аванс емигрантима, од стране комисије, вредности њихових непокретних добара.

__Треба најзад напоменути, да овој конвенцији могу приступити и остале земље које имају заједничке границе са једном од њих.

Уговор о раду између Белгије и Француске од 24. децембра 1924 год. базира у главном на истим принципима на којима и уговор о раду између Француске и Италије из 1919. год. Разлика је једино у томе, што он не предвиђа ништа о јавној помоћи, о помоћи у болести, о пензијама индустриских и пољопривредних радника, као ни о синдикалном праву и праву представљања: у управама извесних удружења и радничких друштава. У чл. 1. уговора стоји: да се владе обавезују да неће правити никакве сметње одласку својих поданика који желе да иду у другу земљу у циљу рада, у коме погледу учиниће се и све административне олакшице, како у погледу њих самих тако, и у погледу њихових породица.

П. СПЕЦИАЛНИ УГОВОРИ

Ми смо видели напред, да специални уговори немају тако широк карактер као општи уговори. Они третирају поглавито једно питање, један случај као н. пр. осигурање, уштеде, помоћи и томе слично. Принцип усвојен у њима јесте принцип реципроцитета, у колико није могуће усвојити принцип једнаког поступања са страним као и са домаћим радницима.

Ови специални уговори могу, као што смо казали, да буду двострани и многострани т.ј. закључени између двеју држава и више држава. До сада су дространи уговори закључивани поглавито између двеју земаља између којих постоји сезонска и привремена емиграција, док се у питању прекоокеаске емиграције врло мало прибегавало овим уговорима. Тенденција ових многостраних уговора јесте да заведу један општи режим, или бар режим једнакости са све уговорне земље.

Ми ћемо укратко да пређемо и неке од ових уговора, како бисмо могли да. добијемо јасну слику 0 карактеру и Topi коју могу имати исти уговори. Тако међу првима да видимо.

1. Уговоре о осигурању уопште.

Тип овога је франшцуско-шталијански уговор од 16. априла 1904. год. Он садржи одредбе о свима. формама. старања, или осигурања (штедње,

осигурања за. несрећне случајеве при раду, пензије, невапослености и др.), као и уређење рада деце и жена, и инспекциске службе, а у циљу да исту