Ekonomist
815
Носиоци новог режима у Грчкој нису хтели да признају компромис који је између наших представника и владе г. Пангалоса постигнут у питању функционисања железнице ЂевЂелија — Солун. Сматрајући да, без пристанка Грчке, компанија Оријенталних железница није могла да нам уступи никаква права на ову пругу, они су стали на гледиште да Грчка, није обвезна никакве изузетне привилигије осигурати нашој Краљевини у погледу експлоатација те пруге. Г. Михалакопулос је у више прилика изражавао готовост атинске владе да учини нашој трговини „све потребне олакшице“, али неи уступке на штету грчких суверених права“. Оно пак што је нарочито погађало осетљивост грчких политичара, то је био комесар — Француз, који је играо улогу арбитра. Изгледало је да би Грчка, у крајњем случају, примила основе за експлоатацију железнице Ђевђелија — Солун, али под условом да арбитар не буде комесар — Француз, него Друштво Народа или који његов делегат.
Питање транспортовања робе из зоне у грчке луке регулисано је чл. 101 допунске конвенције. По томе члану, ово транспортовање робе не сачињава каботажу „пошто је зона царинска област Краљевине С.Х. С“ Ипак, право преноса робе из зоне у грчка пристаништа признаје се само нашој застави (поред грчке). Носиоци новога режима у Грчкој истакли су гледиште да наша зона, иако изузета из грчког царинског подручја, остаје ипак саставни део грчке територије и солунске луке, и да, према томе, пренос робе из зоне у грчка пристаништа представља каботажу, која се резервише само за националну заставу. Они су се успротивили томе, да наши бродови добију, макар и овако ограничено, право каботаже.
Што се тиче, „транзита трећих држава“, Грци су изнели гледиште да је „српска зона створена за српску трговину и може служити само експедицијама из Краљевине или за Краљевину С. Х. С. Промет трећих држава не може се користити установом српске зоне, којом је Грчка дала један изузетно повољан режим искључиво за транзит југословенски. Ако би друге државе желеле обезбедити својој трговини преко Солуна какве олакшице, оне се имају обратити не Краљевини С. Х. С., која им не може стављати"своју солунску зону на расположење, него грчкој републици, која је једино позвана да "одлучује по сличним рекламацијама. У осталом, Грчка је већ