Ekonomist

937

okolnosti od bitnog uticaja na mortalitet, ne treba biti neki 080biti steučnjak pa uvideti. Navedene stope prema tome, mogu Diti tačne samo iako, ako je u pitanju ne samo “velika masa... ljudi syih zvanja», već ако је 1 konstitucija ove mase u pogledu zastupljenosti pojedinih zvanja i starosti posmatranih osoba u dotičnim zvanjima Telatiyno homo сепа. 0 250 toga, ako mavedene stope doista prestavljaju samo ono što su Dišci naveli, onda one u stvari ne znače ništa,jer ne mogu posluŽiti kao merilo koliko jedna profesija utiče na smrtnost, odnosno «u kojem su omjeru zvanja opasna».

Iz svega što sam do sada naveo Jasno izlazi, da pisci jedan о4 najtežih i najvažnijih problema osiguranja Života, problem anormalnih rizika, nisu dovoljno korektno obradili. Oni su ovaj problem suviše olako posmatrali, ı izneli su izvesna Њутdenja koja ili nisu u saglasnosti sa naukom i statistikom, ili sn prestavljena suviše generalno i definitivno. Ovo im se u toliko Više može upisati u greh, Što je njihove knjiga prva: knjiga ove утеђе па našem Jeziku, ı što će ona mnogima služiti kao merodayno obaveštenje po svima pitanjima koja se tamo tretirajit. Kako se iz prakse zna, da se iz dana u dan sve veći broj loših rizika nudi za osiguranje, to je već iz praktičćkih razloga bilo potrebno ovo pitanje dublje i temeljnije pretresti. Ovo u toliko pre, što gotovo sva naša domaća društva imaju portlelj mlad i nerazvijen, ı što Je radi njihovog. stabiliteta potrebno ne izlagati se suviše velikim rizicima u koje bi mogla zapasti, ako bi suviše forsirala rad sa anormalnim rizicima i u slučajevima za koje ne postoje dovoljno sigurni podaci i koji nisu dovoljno statistički ispikani i verifikovani. Jedan odnos između osiguranja normalnih ı amormalnih rizika mora postojati. Ja napominjem da broj osiguranja primljenih pod otežavajućim uslovima iznosi prema novim nemačkim ispikivanjıma smrinosti 17,90/o, a priКота. Копзбтшвапја prvih tablica (tablice 25 nemačkih drušLava), OBaj Je broj iznosio 20,9%0. Ovi statistički podaci, ako ne kazujn ništa više a ono sigurno to, da se u Nemačkoj posao sa anormalnim rizicima ne forsira preko Jedno izvesne mere, ı da Je njihov broj otprilike !/; normalnih rizika. Obe cime ne bi trebalo ni naša društva da eube iz wida.

Ра лаугбт. КаомоНоевскпег tačno primećuje, pri raspravljanju pitanja o anormalnim rizićima osećaju se 9 tendencije: Jedni žele da postignu uprošćenost ı preglednost, 1 тадо gledaju kroz prste netačnostima 1 пергауедпозе па. Drugi padaju u Buprotni okstrem, a treći opet polažu samo na to, da dobiju što više na doplatama. Istina bi, kao gotovo ı uvek, bila u sredini. Stoga ako su pisci pri гавргау Џалји оуог predmeta pali m kojn od pomenutih kpajnosti, ne treba im mnogo uzeli za zlo. Njihova knjiga i pored izloženih nedostataka, ipak je dovoljno korisna da bi se mogla preporučiti svakome, koga pitanja osiguranja interesuju.

' Svetolik Srefenović.