Ekonomist

Паг. Михаилу Аврамовићу, оснивачу и једном од најтглавнијих пионира задругарства у Србији, задруге не смеју имати у својој управи ниједHOT истакнутог, активног политичара, нити се у свом раду могу руководити политичким обзирима. Од својих првобитних принцина г. Аврамовић је одступио првих година после рата, јер се и сам био кандидовао за народног посланика, кар члан једнеполитичке странке, икао такав био је неко време посланик. После се разочарао, пи повукао из активне политике. Према. Задругама, које су биле једно време уплетене у политику, и ту сеприлично 'захуктале, Управа Г. С. С. 3. 2. била је строга и неумољива. Искључени и незадовољни задругари имали су да бирају између двога: или да се скупе и образују свој, засебан Савез, или ma као већина узму управу постојећег Г.С.С.3.3. у своје руке. 5

И ако већина главних сазивача конгреса у Јагодини припадају једној истој политичкој партији, они су на својим говорима на конгресу стално изјављивали да се у своме раду на задругарству не руководе политичким обзирима. Ида би то доказали, они су се у критици рада управе Г.С.С.3.3. држали само задружних принципа, а кад је дошло до избора почасних чланова, као и управног и надзорног одбора Савеза, они су узели истакнуте јавне раднике, познате задругаре из свију политичких странака. С друге стране, међутим, не може се рећи ни за досадашњу управу Савеза да је била потпуно без политичара. У управном одбору је и сада један активни народни посланик и бивши министар, а на конгресу 1923. године, од 13. ново изабраних почасних чланова, тројица су били народни посланици. врло истакнути чланови радикалне странке. 3

То доказује само да се не може одржати потпуна апстиненција од политике, и задругари, ма колико уносили објективности у свој задружни рад, ипак остају чланови појединих партија, пошто код нас, у Србији, врло мало има неутралних, политички неопредељених људи. Иу колико управа Г.С.С.3.3 пребацује вођама јагодинског конгреса да је главни циљ њихова покрета увлачење задруга у политику, у толико се ни њој не може рећи да је потпуно неутрална и слободна од сваког политичког утицаја.“

Затим се у чланку говори о критици кредитне политике и осталих задружних облика, која се чула на јагодинском конгресу, па се онда чланак овако завршава:

„Сматрајући да је јагодински конгрес у свему поступио по решењу првостепеног суда, нова управа се одмах регистровала код суда и почела рад. Међутим, досадашња управа поднела је жалбу и вишем суду и Министарству Пољопривреде п на тражење Министарства умешала се полициј= ска власт, која је почеткем децембра о. г. силом изгонила нову управу из просторија савезне зграде. Против мешања Министра Пољопривреде уложен је енергичан протест код председника владе, а о раду самога конгреса (годишње скупштине) изгледа да још није донето решење највише судске власти. : Свакако је за жаљење што је до овога дошло. Овакви потреси могу нашкодити косперативној идеји као таквој и задружном покрету уопште. Обе стране, међутим, уверене су да раде у интересу задругарства.

Њихов суком имаће да се реши на правном терену. Јер, то је у ствари сукоб између судске и административне власти. Конгресу Јагодини има судско решење, а онај у Новом Саду одобрење надзорне државне власти (Министарства Пољопривреде и Вода) Кад већ није могло доћи до споразума и кад се Г.С.С.3.3. није раније сетио да уводи у управу и млађе људе, представнике новијих струпја, онда је једини пут да се спор реши суд= ским путем, у смислу закона о земљорадничким и занатским задругама и правила Г.С.С.3.3. Само је потребно да се ствар што пре изведе на чистину, јер провизориум може бити од штете за целу установу.“

НОВЕ КЊИГЕ

Основи статистике од Ливна Ливи, професора Универзитета у Риму. Превео и изменио Др: Динко Томашић. Издање Геце Кона

Београд. y