Ekonomist

15

трагичној заблуди, да је циљ државних железничких предузећа чисто фискалне природе, да попуњавају дефицит у државном бупету, решавају се код нас многа државна питања, која могу бити фатална по будућност нације,

Нарочито пада у очи са колико се лакоће, да не кажемо лакомислености при најмањој тешкоћи, предлаже да се железнице предаду приватни предузећима и то код нас, где железнице имају да реше многобројна економска а нарочито национална питања и да осигурају безбедност нашег уједињења.

Код других држава, које имају железнице у државној експлоатацији није било озбиљнијих покрета за њихово отуђивање, већ за њихово реорганизовање на савременој основи. То треба нарочито истаћи, јер и белгиске железнице, које су у тој комерцијализацији отишле најдаље, остале су искључиво у државним рукама,

Приликом реорганизације државних железница, на комерционалној основи, о којима је било напред речи, свуда је усвојен један готово општи тип формирања централне управе. Свуда су образовани управни одбори, којима се негде више негде мање предаје потпуно управљање над железницама, Тај Управни (Одбор или сам именује или предлаже централну управу, која преко својих органа обавља саобраћај, Та централна управа готово свуда, под именом Генералне Дирекције, организована је или као колегијално тело (Швајцарска) или је одговорни чинилац сама личност генералног директора (Немачка),

Та се централна управа бира код неких на ограничено време, (Швајцарска, Немачка) што је имало за циљ да се рђав избор може кориговати после извесног времена и да се изабрани труде да својим радом стекну права на поновни избор. То је једна значајна реформа, о којој треба водити рачуна,

Као карактеристика организације железница на комерцијалној бази, како оних приватних тако и оних државних, јесте то што се тежило стварању независности и самосталности рада, не само појединих грана службе, већ и појединих извршних органа, То је имало за циљ упрошћавање процедуре рада и преношење одговорности на оног који стварно и ради,

За нас је врло важна још једна констатација да је реортанизадија страних железница извршена свуда путем закона и да ниједан закон о реорганизацији железница није се упу“