Ekonomist

48

Џођа Koksa Lignita u liljadama tona Bez okupira- :

nih zemalja 1920. 131,349 26.103 111.880 1921. 136.214 27.913 123.004 1922. 129.965 29.664 137.159 10288 62.225 12.703 228 1925. 132.729 2 139.790

1913. s. Nemačka je sudelovala u svetskoj proizvodnji uglja za 11,56"/, a 2923. 9. sa 5,25"/ бок је Егапсизка spala sa 3,29%/,, na 2,83"/, a Engleska sa 23,97" na 23,87".

Važan faktor kod metalurgijske proizvodnje u Nemačkoj, je okupacija nem. terirorija radi reparacione naplate. Time je nem. metalurgijska industrija svedena na minimum. Okupirana zemljišta proizvodila su 85% uglja, 27% lignita, 77% željeza, 87% čelika od cele nemačke proizvodnje tih proizvoda.!) Da udovolji potrebama jedne od najvažnijih indus}rijskih grana, Nemačka је morala da podvostiruči rad. |

Proizvodnja želježa ı čelika se u ratnim godinama veoma jako razvijala. Posle rata ona naglo pada, a okupacijom doživljuje još jedan udarac. Ukupna proizvodnja željeza u Nemačkoj bila je 1914. 20,51 mil, tona, 1915. 17,7, 1916. 21,4, 1917. 22,5, dok nije 1918. 6. nastupio pad. Posle rata se razvija kao i kod proizvodnje uglja, sve до 1923. g. kad radi općeg stanja ı ovde nastaje

praznina.

Proizvodnje Željeza Čelika u hiljadama tone 1919. 5.050 6.880 1920. 6.390 8.360 1921. 7.320 8.840 1922. 8.500 9.200 1923. 4.500 5.500

Na račun reparacija činile su se najviše narudžbe iz metalurвије, је је оуа industrija imala i najveći rad. Dok je tekstilna proizvodnja bila skoro potpuno zastala, tako i drvena, manje više i kemijska, metalurgija je izradjivala bez prekidno.”}

!) Nočl cit. st. 149.

2) 1913. g. Nemačka proizvodi 12, od ukupne svet. tekstilne proizvodnje — iza Sjed. Drž. Amer. koje daju 18,50, i Engleske za 14,39, a pored Francuske koja ne daje više nego 6,90.