Ekonomist

61

који начин бити опасности за улагаче кад Банка, реализујући свој портфељ у меницама и ломбарду добија потребне суме које, у даном случају, има да враћа својим улагачима, То су ствари које су познате и почетницима, и г. Петровић није имао потребе да под својим потписом износи такве иненције.

Ако је г, Петровић мислио да Банка може евентуално претрпети какву штету од разлике на курсу код иностраних емисија због осицилације динара, онда је он и ту у заблуди. Д. Х. Банка је чист принос свих својих зајмова закључених после рата у иностранству уступила Држави по једном сталном курсу и за тај износ примила противвредност у динарима које пласира у хипотекарне и комуналне зајмове. Држава пак обвезала се да по истим курсу уступа Банци, за све време трајања зајмова, потребне девизе за плаћање анунитета, Банка је на тај начин избегла сав ризик на ажији, који је Држава односно Министарство Финансија примило на себе,

3.) Оно што је г, Петровић казао о вредностима хипотекарних залога које Д. Х. Банка процењује, то превазилази сва очекивања по осуству сваког критериума и логике које се документује из сва три примера које је г. Петровић сервирао.

Као сарфано БепеуојепШае г. Петровић узбуђено почиње „почела се подизати завеса и ми видимо у раду Хипотшекарне Банке не само оно што смо назирали, већ још нешто горе.“

За овим чланкописац износи »документоване« примере које је црпео у огласима београдских дневника. Пре него што наведемо те његове примере који су поразни не за Банку, већ за онога, који их је овако некритично употребио, ваља се упитати зашто је г. П. требала документација из тако мутног и сумњивог извора као што су, често пута, анонимни огласи извесних људи, и агенција које у привлачној форми желе често пута да утрапе наивним а имућним људима поједине незгодно и рђаво саграђене објекте. Нама је позната маса примера да се у таквим огласима дају лажни подаци и о кирији и о теретима; нама су познати случајеви да су поједини несавесни људи чинили својим кирајџијама велики попуст у кирији да новоме купцу куће саопште да плаћају много већу кирију од оне коју стварно плаћају, да би на тај начин нови купац закључио погодбу. Зашто је требало г, Петровићу оперисати са огласима покрај званичних података о продајама које се могу наћи у судским актама, и из података које Д. Х. Банка има на расположењу. |