Ekonomist

rdjavih prilika ı ekonomskih i političkih i prosvetnih. Jer život je složen od raznolikih i mmogobrojnih elemenata koji su svi

medjusobno usko povezani, Zagreb, januara 1928. Dr. Aleksandar Gavela.,

О потреби концетрације нашег банковног капитала

Привредна криза, која траје код нас већ скоро три године, постепено је освојила све гране наше привреде. Истина, да се у последње време примећују знаци њеног опадања у појединим врстама наше индустрије, напосе у индустрији дрварској, угљеној, текстилној, али тај процес се врши и сувише полагано. О узроцима кризе се расправљало врло много те са више страна се настојавало на потреби снижавања каматњака по краткорочним кредитима, по којима се понекад наплаћује огроман интерес — 24,30 од сто па чак и више. Један од узрока овом превисоком каматњаку, по мом мишљењу, лежи у деконцентрацији нашег банковног капитала, насталој у периоду инфлације,

По статистичким податцима, недавно изнесеним у привред. штампи“) у Југославији крајем 1926. год. радило је 663 акционарских банака и 9 градских штедионица, чија је укупна главница износила 1.977.162.878 динара. Кад се одбију главнице 114 новчаних завода, који се налазе у нашим велеградовима Београду, Загребу, Љубљани и Сарајеву у суми 1.310.624.950 динара, онда на осталих 558 акционарских банака отпада 666,537.928 дин, илина један завод просечно !,200.000 динара односно у злату 109,680 динара. Од целокупног броја акционарских банака њих 247 имају главнице до 1 милиона динара, што чини 37,2%/,. Из података за 1925. види се да смо имали 151 банку или скоро једну четвртину броја свију банака, чије главнице не надмашују 100,000 динара или у злату мало више изнад 9.000 динара. Мећутим, свака од ових банака-кепеца мора да издржава сву гломазну администрацију, коју прописује закон за акционарске банке и то управни и надзорни одбор, па директоре, пословође и остало помоћно особље.

Где се могу добити новчана средства за пословање таквих ситнијих завода2 Сваки добро организовани новчани завод за краткочни кредит у својој улози посредника између капитала, који тражичзапослење и предузећа, којима је потребан тај

#) Види чланак г. др. Миленка Марковића „Стање нашег банкарства“, npemrraMnaH y „Jugoslovenskom Llioydu*, 11. децембра 1928., бр. 285.