Ekonomist

198

_лачење улога у случају наглих колебања њених депоа., Новчаним заводима, међутим, тешко пада враћање улога Поштанске Штедионице, нарочито у моментима када несташица новца постане општа појава; и стога се од враћања улога Поштанској Штедионици бране свим оним методима и утицајима, помоћу којих су кредит и добили, То ствара Поштанској Штелионици врло неугодне ситуације, и сили је, да држи што веће касепе готовине, да би што ређе морала да узнемирава своје дужнике. С друге стране пак, чести подовл банска, и шешке ситуације у које многи од њених дужсника злпадзју, нашерују Поштанску Штедцоницу да непрекидно бди над приликама у нашем 6б:н= карсшву, да стално врши ревизије новчаних завода и црпи информације о њима, да с времена на време тражи накнадна осигурања својих тражбина, а по некад да зађе и у компликоване распразе приликом тихих ликвидација, нагодаба, стечајева и фузија појединих новчаних завода. То је огромни баласт за Поштанску Штедионицу, и смета јој у разгранавању њених битних пословних функција: чековног, вирманског п штедног промета“« у

Укупна сума датих кредита износи: новчаним заводима 433,5 милиона, и широј публици у виду ломбардних зајмова 47,1 милиона. И са овом последњом врстом зајмова искуство је рђаво у погледу враћања дуга о року.

Није без интереса, најзад, споменути да је Поштанска Штедионица дала у прошлој години чисту добит држави у износу 28,8 милиона динара или скоро за седам милиона више него у 1926.

Поред завршних рачуна (биланси рачун добитка и губитка) на крају извештаја налазе се и врло интересантни статистички подаци о кретању појединих важнијих послова за последњих седам година,

Кретање улога на штедњу у 1927.

У пословном извештају Поштанске Штедиснице за 1927. на једном месту даје се врло добра карактеристика нашег банкарства. Ту се, на име, вели ово;

»Општом стагнацијом послова могу се објаснити и прилике на нашем новчаном тржишту, односно код наших новчаних завода, |

Тешкоће у које су многи наши новчани заводи запали још из ранијих година, неразмишљеним и несразмерним улажењем у оснивачке и слекулативне послове, дошле су до већег изражаја у овој по све неповољној години. Ипак је у 1927. години било мање банкарских падова но раније, поглавито с тога што