Ekonomist

не 232 O = . :

ут

на свима местима. бе Аја државе, где год је јаче куцао пулс привредног живота. |

Пружајући клијентима по жиро-рачунима право бесплатног пребацивања сума на рачуне њихових контрахената на другим филијалама и државним благајнама, а такође вршећи наплате сума припадајућих им на другим местима, Банка је и без плаБања камата имала велику привлачну моћ за цео текући и увек покретни пословни капитал у земљи.

Уз помоћ ове мреже од хиљаде финансијских установа цео пословни свет Русије био је повезан, и, као резултат, на благајнама Банке у свако доба кретао се један доста велики капитал, којим је банка могла слободно располагати за своје активне операције.

У току 1913, године радило je у Државној Банци и државним благајнама преко 29.000 текућих рачуна, на које је било за годину дана унето преко 22 милијарде златних рубаља.

У исто време, независно од вирманисања по овим рачунима, било је издато од филијала Банке и државних благајна !,200.000 поштанских и телеграфских упутница.

Просечно билансно салдо по улозима и текућим рачунима

1913, години износило је 237,6 милиона рубаља. Али иста сума мора се повећати још са неких 35 милиона рубаља од других ситних операција исте категорије.

Обрачунска радња (СТеачпа Ноп5е)

Поред жиро-рачуна,,у реду мера, које су биле спроведене од стране Банке за олакшање новчаног обрта и узајамних обрачуна, треба да се засебно овде забележи заслуга Банке. на отварању и вођењу тако званих »обрачунских одељака“ (сјеатто house'a). Преко њих, под надзором и по упуствима особља Државне Банке, свакодневно вршили су своје узајамне · обрачуне чланови ових установа, у главноме приватне банке исте вароши, На дан 1. Јануара 1914. године 45 вароши већ су имале своје сјеашпв ћошзе са 430 чланова. Целокупна сума узајамних потраживања, која су била предата у току ОИ о5 дине, преко сјеампо ћоџзе'а од стране чланова, износила је 21,5 милиарди рубаља, од којих 15,5 милиарди било је ликвидирано уз помоћ амортизације узајамних потраживања и само 7 милиарди преносом са рачуна једних учесника на рачун других. Овако клеринговање, везујући једну са другом све кредитне | установе једне вароши, стварало је базу за што шири развитак