Ekonomist

234

У томе циљу, најпре код свију филијала Банке, даље код свију државних благајна и, најзад, код свију поштанско-телеграфских установа отворене су биле Државне Штедионице.

У почетку, оне су биле подређене Државној Банци, док није знатан развитак мреже и делатности натерао, да се штедионице издвоје у засебну управу, у подручју ресора Министра Финансија.

Ипак, за све време њихове екзистенције, штедионице су увек биле тесно везане са Државном Банком, и суме њихове, на једнаким условима са сумама државних благајна, пролазиле су кроз благајне Државне Банке. Следећи податци сведоче о карактеру њихове делатности,

На дан 1. Јануара 1913. године радиле су у земљи 8.005 штедионица; истовремено налазило се у оптицају око 8 милиона уложних књижица са сумом улога у готовом новцу од 1.503 милиона рубаља. Осим тога припадало је такође улагачима на суму од 300 милиона рубаља хартија од вредности. Ма овај начин целокупна сума народпих уштеђевина, која је била сакупљена у штедионицама, износила је 1.800 милиона рубаља. Највећа сума улога у готовом новцу није смела премашити 1000 рубаља на улагача; каматњак је износио 3, 6"/, годишње, што је много олакшавало обрачуне тачном поделом на 360 пословних дана. Податци за 50 година егзистенције штедионица (1863—1913) сведоче о непрекидном разви:ку њихових операција и о сталном повећавању суме народних уштеђевина.

Изузетак чини само једна револуциона 1905. година; тада под утицајем побеснеле револуционарне руље, улагачи из целе Русије бацили су се на штедионице са намером да подигну цео у њима сакупљени новац.

Ипак, нарочито ова година показала је, са колико сигурним и стабилним фондом је располагала држава у народним уштеђевинама, Револуционарна паника била је ликвидирана у току једног месеца безотказном исплатом свију затражених улога, и крајем године мањак улога износио је свега суму од 980 милиона рубаља према салду из предходне године.

Како је према стеченом искуству прираст улога требао годишње да износи од прилике 50—60 милиона рубаља, а изузета сума из штедионица приликом панике изнела је тек 130—140 милиона рубаља, што је чинило само 15%, од целокупне суме, која се тада налазила у штедионицама, то је остала сума од 85%/, чинила необично чврсти штедионички фонд.