Ekonomist

342

гих крајева лржаве или дошљаци из ближе и даље околине не могу се у искуству и вичности мерити са ранијом радном снагом.

Затим оскудица у зрнастој храни првих година по Ослобођењу и аграрна реформа одјекнули су по приносу опијума. Зрнасти усеви су сејани по нужди, јер их је бнло тешко добавити на брз и јевтин начин. Разбијањем великих поседа разбијена је и организација радне снаге. Ослобођени чипчија постао је мали поседник. Добио је жељу да своју делатност пренесе са опијума и на друге гране рада, према могућностима и потребама.

Насељеници су, у колико је то био случај ушли у производњу опијума неспремни, паје и то оставило трага на укупном износу приноса. Нису умели па и данас нису кадри да се снађу потпуно када треба, по инстинкту оценити кала који посао ваља почети и свршити.

Најзад, држава са своје стране није учинила ништа за заштиту културе мака од елементарних непогода и болести, и ако је, у томе погледу нешто могло да се учини.

Ипак, може се рећи, да би према засејаном простору Јужна Србија могла данас давати просечно 100—180.000 кгр.опијума годишње када не би постојали елементарни ризипи.

Према томе произвођачка зона је опала за просечно једну трећину до једне половине у поређењу са оним што је била под Турцима.

Производња сировог опијума према количини приноса од 1920. г. до данас кретала се је од 30—130.000 кгр. Као просечан принос за све године може да се узме количина“од 50—60.000. кгр.

Бербе су првих година по Ослобођењу биле слабије мање услед елементарних неприлика а више услед отсуства сређених трговачких прилика у земљи — што се тиче исхране — и на страни — (прекид страних веза са пијацама који је наступио као последица рата, сеобе Јевреја из Солуна, промене режима у Грчкој и т. д.) Последњих година елементарне неприлике најјаче утичу на резултат бербе. Тек у други ред долазе последице миграције Муслимана, неумешност насеље"пика за културу мака, и развој малога поседа у екстензивном привредном правцу.