Ekonomist

478

У томе смислу почело се одмах и радити по Претходним Одредбама за припрему Аграрке Реформе од 25-1-1919. Прописима чл. 2—7 ових Одредаба разрешени су кметски и кметству слични односи на тај начин што су тежачке породице проглашене власницима односних некретнина, а бивши власници њихови имали су добити одштету од државе. То исто одредио је чл. 42 Устава. По Уредби од 21 јула 1919 о упису права власности бивших кметова на кметским селиштима у земљишним књигама у Босни и Херцеговини имало се право власности књижити на „бившу кметску породицу“ уз ближе означење садањег њеног домаћина. Чл. 2 исте Уредбе прописао је да се међусобни правни односи чланова бивших кметских породица (задруга) као нових власника уређују до-

садањим обичајним правом које постоји у Босни и Херцего-

вини, док се ти односи не уреде законским путем.

У томе циљу Министар за Аграрну Реформу Фр Андрић поднео је Народној Скупштини, децембра 1927, „Предлог Закона о бившим кметским селиштима и стеченим беглуцима,“ У његово објашњење навео је он и ово: —

Првобитна замисао Министарства била је да се донесе задружни закон који би односна земљишта сматрао колективним власништвом и то уредио на чисто задружном начелу. Од тога се одустало из разлога што сва модерна законодавства избегавају задружни систем и што нема смисла за мањи део земаља у Босни и Херцеговини завести задружни систем а већи део њихов оставити на индивидуалном систему. Ваљало је прибећи индивидуалном систему, али с обзиром на околност да је држава земљишта кметских и кметству сличних односа откупила, требало је на те земље ставити већа ограничења него на оне које је тежак својим трудом и својим парама откупио, Стога су начела на којима је овај закон израђен нека средина између задружног и индивидуалног система. Право власности признаје се по чланству у породици. Ако земљиште припада само једној породици (инокосној), право

власности уписаће се на имеоца. Кад је на земљишту више.

лица, односно више породица, мушки чланови, односно мушке лозе, фаворизиране су на штету женских, на тај начин што се женскима које представљају лозу признаје само :, мушке лозе, а тим се женскињама, ако имају браћу или мушких потомака умрле браће, неће признати право власности на поме-