Ekonomist

479

вуту трећину него само право уживања до удаје. Тако је поступљено да би се сељачки посед што више сачувао матичној породици, а у складу са схватањем тежачког света у Босни и Херцеговини да женско дете — које се уда — не може добити део очевине ако има живе браће. Правични регрес за ово прикраћивање добијају женске у обезбеђеној им спреми за случај удаје. Друга, посебна ограничења и права имају за сврхуда сељачке породице уздрже по опсегу ипривредној снази. Једно од најважнијих ограничења јесте усшановљење најмање површине, скопчане са забраном оптерећења и добровољног као и присилног отуђења. Под „најмањом површином задружног непокретног добра (минимум егзистенције)“ разуме се онолика количина земље која је потребна да се очува егзистенција појединог тежачког лица, те да оно не падне на терет друштва и државе. Тај минимум у задрузи није сталан него се равна према броју особа. За минимум одлучне су прилике у којама се наш сељак налази и његова потпуна економска заосталост за социално-економску борбу коју данашње прилике тежаку намећу.

Најмања је површина начелно неотуђива, Али је из важних социално-привредних разлога потребно каткад од тог начела одступити. Сматрајући повољан кредит условом за пра-_ вилно и рационално унапређење сеоског (задружног) газдинства, ваља пружити прилику свим правим тежацима да се користе само оним кредитом који је држава у својим заводима за тежака организовала. Сматра се да ће такав кредит врло ретко довести тежака до губитка законом одређене најмање површине земљишта. Разумљиво је да се ни код државних 34вода не може дозволити лакомислено задуживање, те је за то потребна привола административне власти. За потраживања. приватних завода и лица осигуран је тежаку онај минимум предвиђен у чл, 31. Тиме се хтело да се тежак сачува од лакомислених и несолидних задуживања, која се чине без контроле државне власти. А уједно се отежава набављање оних кредита који тешко притискују снагу тежака и који су редовно опасни за његову економску независност. И за државна потраживања, према чл. 86, тежак се не може учинити бескућником. Тим се чланом осигурава тежачкој породици (задрузи) у сваком случају површина која је по чл. 28 предвиђена за једног члана, а осим тога кућа са кућиштем и дво-