Ekonomist

492 POLE Е

Пренос меница, чека и такса (Из праксе Београдског Касационог Суда)

Развијени менични промет има велики значај за народно и државно господарство, јер меница није само добро средство кредита, него и одличан новчани сурогат, Овим се дају објаснити нарочити законски прописи који теже за што већим олакшањем меничног промета, Између њих значајно место заузимају и фискалне мере. Познате су еталне жалбе на преоптерећење код нас становништва свакојаким порезима и дажбинама као и на преоптерећење привреде великим таксама. (Сам законодавац признао је њихову истинитост те је снизио у финансијском закону за [927/1928 год. више ставова таксене тарифе, И заиста кредитне су операције код нас оптерећене врло јако и то када наша привреда пати највише од скупоће кредита, Тако, све исправе о зајму подлеже такси од у, позајмљене суме (Т. Бр. 18), а испразе о преносу дуговинских тражбина чак и огромној такси од 27, |T. Бр: 30). Природно је, да је законодавац, који није хтео да стави препреке меничном промету, морао знатно смањити таксу код издања меница (износи од 0,1 до 0,2 од меничне суме) п сасвим ослободити таксе пренос меница.

Али од овога правила створен је један изузетак — за пренос протествованих меница и то на лица, која до промета нису била менично обавезна (Т. Бр. 30, ал. 2). Такав пренос подлеже такси у износу од 2'/у. Али недовољно прецизна редакција овог правила, како се то види из одлука Београдског Касационог Суда у 1926 год. објављених г-ном С. Ковачевићем, изазвала је колебање у пракси, која ће сада бити уклоњена новим одлукама нашег Касационог Суда.

Треба напоменути да Т. Бр. 31 зак, о такси, који прописује начичиту снижену таксу за издавање меница, ћути о другим меничним пословима — преносу, акцепту и авалу. Само на менично јемство у »особитом писмену“ (5 118 Трг. закон.) може да буде примењен 1. Бр. 30. напом. 1, која одређује таксу од 0,19 за гарантна писма, јер ту имамо засебно »писмо«, чега нема код авала, стављеног на самој меници, Дакле, еслобођење таксе наведених меничних послова није заснивано на позитивном тексту закона, него делом на ћутању истог у вези са тумачењем по циљу и памери законодавца, а делом