Ekonomist

203

вагона ракије, 720 вагона шпиритуса, 2.000 вагона пива. Све“ "то заједно износи преко једне милијарде динара. Куда то води» „Шта ће бити од тог народа, физички и материјално, кад толику количнну алкохола пије сваке године»“ пита г. Станојевић и завршава овако: „узалуд се труди Министар Народног Здравља да сузбије употребу алкохола кад његов колега, Министар Пољопривреде, уноси у буџет 30 милиона динара, да се алкохол што више производи а и Министар Финансија смањује трошарину на шпиритус, те да се више ракије „шпиртуље“ попије.

Најважнији и најинтересантнији рад конгреса састоји сеу процени производње и количине за извоз наших најглавнијих извозних артикала, у периоду од !. септембра 1928. до !. септембра 1929. По тој прогнози укупна вредност извоза биће нешто већа него у истом периоду 1927/28 и то у милионима динара:

1928-29. 1927-28.

Храна 1.264.0 819.0 Воће 351.6 366.0 Стока 2.146.0 1.966.0 Дрво и руде 2.046.5 1.506.0 Инд. и зан. пр. 552.3 515.0 Разни производи 645.2 1.578.0

Свега 6.985.6 6 750.0

Г. М. Шићаревић, директор Јадранско-Подунавске Банке поднео је, у име секције за храну, следећи реферат;

Род пшенице како квалитативно тако и квантитативно врло је добар.

У Војводини квалитет пшенице је преко 80 кгр. са уродицом од 1 од сто, У Србији пшеница 79—#0 кгр. са4—25 од сто уродице. У Јужној Србији квалитет слабији.

Почетне су цене биле 250 дин., а постепено су падале до 240 и 280 дин, од 100 кгр. Страни купци су резервисани.

За кукуруз су изгледи слаби. Рачуна се да Не квантитативно принос кукуруза бити нешто бољи но прошле године и да ће покрити потребе земље.

Јечам је дао одличан принос, али због недостатка сточне хране биће за извоз на расположењу мале количине. Овас је дао осредњи род. Род пасуља је врло слаб.

Кромпир је врло слаб. Моћи ће се извозити само рани кромпир, маја и јуна.

Ради олакшања и унапређења извоза ових артикала потребно је:

1. Да се измене железничке тарифе, као што извозници већ годинама траже, не врше у току сезоне, него да се тарифе мењају једино 1. фебруара и 1. јуна. При измени железничке тарифе, како би се наше пољоривредне производе и производе наше млинске индустрије учинило способнима за конкуренцију на страним тржиштима, потребно је, да се створе извозне тарифе за извоз жита које би биле за 25 од сто ниже од сада важећих тарифа, а да се уведе реекспедициона тарифа за довоз пшенице у млинове и за извоз брашна у иностранство;

2.) Да Министарство Саобраћаја издејствује код Државног Речног Бродарства да своје извозне тарифе са наших станица у релацији Пасава—Беч доведе у склад са тарифама релације Браила—Беч—Пасава;

8.) Да Народна Банка упрости издавање ломбардних кредита за храну,

4“