Ekonomist

364 | |

„не могу потврђивати ни уговоре ни писмена, којима се чине поклони покретне или непокретне имовине, кад вредност ове имовине није означена. Нарочито не могу и не смеју потврбивати писмена земљоделаца, која говоре о поклону непокретне имовине, јер се на тај начин игигравају наређења ~ 471. грађ. "суд. поступка и отуђује и оно имање, које земљоралници, по поменутој законској одредби и правилу постављеном у S 562.

грађ. закона, не би могли чинити“. (Поуке, стр. 94). — Значи да се закон изигравао и у виду поклона. 5) Путем поравнања код општинског суда. — „LI. Н. ду-

говао је Н. Н. 500 дин. Оба су предстали код општинског суда са поравнањем да дужник даде повериоцу једну земљу за измирење дуга. На основу овог њиховог поравнања молили су Суд да им донесе пресуду да им поравнање у снази остане, и суд је општински... доносио пресуду да повериоцу остане земља... Оваквих пресуда има до 1000 дин. —- Оваква радња суда незаконита је... Прво, што опшгивски судови по 5 6 грађ. суд. пост., нису надлежни да врше поравнања за суме преко 200 дин., а друго што се на овакав начин пизигравају нарећења Ф 471. грађ. суд. пост. — „Поуке..“, стр. 56—97.

6) У виду реума — залоге. — Земљорадник је принуђен да закључи такав уговор о зајму по коме он као дужник уступа зајмодавцу на уживање, док дуг не плати, комад своје земље, на коме се поверилац обезбеђује хипотеком. Величина земље одговара величини дуга и нужди сељака. Приход од имања који зајмодавац ужива на име интереса, представља сакривен и законом недопуштен већи интерес. Ево један пример таквог уговора.

„Без поведене парнице која и не постоји, сами данас престали су овом суду М. М. и Н. Н, па су се пред судом поравнали по слободној вољи њиховој овако:

„Да Н. даде М. у реум за примљених од М. (300) три стотине динара једну своју земљу звану „Јазбине“, уписану под бројем 22. књиге Б. села Р., а од четврте парцеле један део од једног хектара у величини трећег реда, зиратну..., с тим да Милан зирати по својој вољи и ужива као сопственик од именоване земље један хектар са које хоће стране и дела, док му Н. дугујућих три стотине динара не врати, које се враћање рачуна по скинућу хране са исте земље, и да кад Н. исплати М. 300 дин, да је дужан М. Н-у да исту земљу на уживање уступи, и да ово поравњење престане важити и да за сигурност датих Н. 8300 дин. може М. кад хоће код Суда ставити интабулацију на изложену целу земљу у овом поравњењу и без пристанка Н. и о трошку Н., коју ће интабулацију М. скинути кад му Н.