Ekonomist

387

вито на овим законима: закон о монополу соли (1890), закон о монополу дувана (1890), закон о установљењу нових државних монопола на жигице, петролеум, хартије за цигарете и алкохол (1893) и уредба о самосталној монополској управи (1895) израђена на основу закона о конверсији државних дугова (1895). Сва четири ова законодавна акта предвиђају како се долази до потребних средстава за рад монополисаних предузећа. |

Први од њих у своме чл, 211 вели:

„Свитрошкови за извршење законао монополу дувана плаћаће се из прихода, који се добијају по Закону о монополу дувана“.

у чл. 213 вели:

„Чист приход од монопола дувана, т.ј. све оно што претече по одбитку свих трошкова и исплате ануитета, предаваће се главној државној благајни, као државни приход од овог монопола за текућу годину“.

А у чл. 210 пак стоји, пошто је у чл. 208. донета одредба да буџет монопола чини саставни део „целокупног државног буџета“:

„Ако суме буџетом одобрене нису довољне-за подмирење свију редовних трошкова једне рачунске године, Министар финансија одобриће на предлог Управе монопола дувана и по саслушању управног одбора, да се потребни издаци учине из прихода Управе монопола дувана.“

Други од наведених закона, о монополу соли, у своме чл. 19. вели; |

„Из бруто прихода од продаје соли има се плаћати:

· 1-0 набавка соли; 2-0 особље по овом закону; и 3-е сви остали трошкови као.....“

Трећи од њих изрично говори о обртном капиталу и његов чл, 24. гласи:

„При заснивању ових монопола издаци ће се привремено покрити приходом монопола дувана и соли.

Готовина потребна за годишњу потрошњу монополисаних предмета, погцени њихова коштања, саставља обртни капитал. Овај ће се засновати из прихода нових монопола.“

Последњи од поменутих законодавних аката, уредба о Самосталној Монополској Управи, одређује, у свом чл. 9., да