Ekonomist

398

Пада у очи огроман број кобила. Ово је доказ, да се коњи код нас не цене много као радна и теглећа стока. У исто доба пак број ждребади и омади испод 3 године није велик. То значи да наши одгајивачи извозе омад испод 3 године у место да зарађују на извозу потпуно одраслих одгајених грла. Значај и обим пак нашега извоза се, не сме потцењивати. Према попису домаће стоке од 31 јануара 1921 године ждребал до ! године износила је 12.2%/ од укупнога броја. Ова се година још налазила под утицајем тежњи ка реституцији и обнови газдинства. Можемо предпоставити, да годишњи прираштај доцнијих година није надмашио 117/ те је према томе износио:

1921 године 117.624 комада 1922 „ 114.768

23

1923 „ 116918 „ a извезено у тој години 58.643 ком или 50.20, 1924 „ = 115.926 за x; 7 4 56.475 ком или 48.7%; 1925 = 121:676 2 = > та 32.767 ком или 26.9", 1926 ~ 122.854 5 5 5 + 36.889 ком или 30.00 1927 2 128.284

» » „ : 41.745 ком нли 98.9%

Извоз, који износи од ', и до, целокупног годишњег прираштаја, пружа нам најречитији одговор на питање, зашто се бројно стање нашег коњарства само лагано развија.

2. Говеда

Код нашег говедарства слика је много неповољнија, пошто се бројно стање говеда од 1921 године на овамо кретало овако:

1921 4,960.397 грла или 100,1922 4,058.419 = Пана 8 1923 3,869.985 5 o 78,0 1924 3,784.267 5 7 76,3 1925 3,768,185 5 | 76,0 1926 " 3,706,019 5 POO 144 1927 3,729.348 55 a 75,2

Страшна суша 1921 године нанела је нашем говедарству страховити ударац, од којег се оно ни до сада не може опоравити. Губитак 1; целога стада никако се не надокнађује и последњих година ми смо постигли неко стабилно стање од округло 8%/, милиона грла (према 6:/, мил. грла пре рата).

У извесној мери ова депекорација наше земље се може објаснити екстензивним карактером нашег ратарства. У место