Ekonomist

394

да уведе модерни плодоред, где би сточно-пићно биље нашло место на њивама, наш сељак полаже све своје наде на проширење обрађене површине, а за рачун пашњака па можда и ливада. На површини, која је проширена за читави милион хектара од 1922 године наш сељак се бави гајењем житарица, код којих се са највећом жестином осећа прекоморска конкуренција: из године у годину пшеница заједно за кукурузом заузима готово 80%/ од површине засејане цереалијама и 659, од површине зиратне земље, |

Међутим, поред наведенога узрока, морамо напоменути, да и код говедарства извоз игра исту улогу као и код коњарства. Тачно утврдити број грла је немогуће, пошто се у спољној статистици наше трговине само од 1927 године води одвојено месо свињско од меса говеђег. Па да би ипак, бар донекле, дошли до извесних података узимамо, де се /; нашег извоза у прерађеном стању односи на говеђе месо, а >/ на месо свињско. Узимамо такође, да је потребно заклати једно грло, да би се извезло 200 кгр. свржег односно прерађеног меса. У том случају извоз износи

1925 говеда и телади 114.949 грла и 5,997.513 кгр. меса или 29.987 грла 1996, O 141.839) ВА ОУ LJ CL O JAD U 1927 i; : 151.078 5; 6.014,198 ,, та 30.071 ,,

Ако у исто доба рачунамо годишњи прираштај са округло 209/, од укупног броја говеди, долазимо до следећег упоређења прираштаја са извозом и то

1921 прираштај 992.079 грла

1922 ~ 811.684 ,,

1923 У 773.997

1924 А 756.853

1995 5 Позив а извоз 144.936 грла или 19,29 1926 7 741.004 :: //0:5700 5 3 24,9 | 1997 „ 745.869%) ,, и 181.140 о 24 У

Пошто је годишњи прираштај готово стабилан, свако повећање извоза мора непосредно утицати на исхрану становништва. У нашој исхрани месо и иначе има врло незнатну

#) По податцима Министарства Пољопривреде и Вода број телади испод 1 године износио је 526.136 комада. Али морамо узети за полазну тачку нешто већи број, пошто нас интересује прираштај у току целе године, а не само на дан пописа.