Ekonomist

Велики и мали новчани заводи Стање њихово на крају 1927

Поводом десетогодишњице нашег уједињења, „Трговински Гласник“ дао је у низу чланака од представника свију привредних грана, како су се кретали поједини послови за ових десет година. Сарадник нашег часописа г. Dr, Иво Белин, тајник Загребачке Бурзе написао је чланак о нашем банкарству у првој десетогодишњици.

Из тога чланка доносимо овде један интересантан одељак, који се односи на процес концентрације у нашем банкарству. Ту се вели ово:

„Процес концентрације банкарства врши данас оријашко напредовање, Чак и увеликим и богатим привредама, уместо великог броја малих и средњих новчаних завода, јавља се мали број новчаних институција које по свом и по повереном капиталу као и по обиму свога рада далеко се истичу над радом осталих завода. Отварањем великог броја филијала и предузимањем већ постојећих завода они иду за тим да под свој утицај прикупе привредне делатности дотичне земље, као и да прошире свој делокруг и своју интересну сферу и ван њених граница.

Процес концентрације нашег банкарста, који је започео по Уједињењу, није још завршен — тек је у својој првој фази. С обзиром на различитост у привредним приликама појединих крајева наше,„лржаве, а и с обзиром на политичке моменте процес концентрације нашег банкарства трајаће дуже него у другим државама и никад неће донети оне резултате које је донео другим привредлма где у свему постоји само 4—5 моћних завода који диригују читавим привредним животом земље.

Крајем 1926 ми смо још увек имали 672 новчана завода на акције, дакле без сумње један рекордни број. Број новчаних завода на територији наше државе није сразмеран броју становника, а ни привредној делатности. Тако од тих 672 завода отпада на Србију и Црну Гору 307 новчаних завода, на Хрватску и Славонију 140 новчана завода, на Војводину 127 новчаних завода, на Босну и Херцеговину 71 новчани завод, на Далмацију 18 новчаних завода.

Пада у очи мали број новчаних завода у Словенији и Далмацији и релативно велики број у Србији и Војводини. Знатан број новчаних завода у тим крајевима треба приписати националним и партијским разлозима.“

Не можемо у свему да се сложимо са горњим мишљењем г. Белина. Он је лепо рекао да у великим и богатим привредама уместо великог броја малих и средњих новчаних завода долазе велике банке. Тај процес се нарочито може констатовати у Немачкој.

Код нас, међутим, ни привредна структура није таква да омогућава пуну концентрацију. Треба само видети који су заводи у нашој земљи извршили фузију. То су биле махом оне банке, у којима је ангажован страни капитал. Значи, да је из инсстранства дошла идеја о спајању и да је тамо одлучена судбина Хрватске Есконтне Банке, Банкферајна, Босанске Банке, Аграрно-Комерциалне Банке и T. JL. Иначе, сем усамљених случајева у Загребу и Сарајеву, не може се генерали“