Ekonomist
431
ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ
Univ prol. dr, Aleksandar Bilinovič, Nove metode prouče= vanja Konjunktur in gospodarska prognoza. Ljubjana 1928.
У земљи практичног схватања свега што чини човеков живот, у Сјед. Ам. Државама, покренуто је почетком овога века питање о искоришћавању статистичког материјала ради предвиђања ближе или и даље привредне будућности. Статистика не треба да буде само зато да даје потврду теориским поставкама или да омогући нове поставке, већ треба да послужи практичним привредним циљевима — привреднику и привредном политичару у већој мери но до сада, ито непосредно. Живот народне привреде огледа се у сталним променама. (Ове се дешавају у циклусима, етапама и периодима. Утврђујући најтипичније појаве и посматрајући њихове промене и њихову везу на другим привредним променама у извесном временском низу могу се установити правилности у тој уза-
јамној вези. И свака промена на типичној појави одговарају
промене које ће наступити код осталих везаних појава, Отуда могућност да се на основу констатације код једне појаве предвиди стање свих повезаних појава у будућности — т, j, постоји могућност тачне привредне прогнозе — предвиђања привредних конјуктура.
(Ово схватање не признаје више значај досадањем теориском привредном испитивању које има да се стави у музеј науке. (Од сада привредна испитивања имају да се баве само оним што се може мерити и срачунати. (Отуда статистика је једино правилно полазно гледиште, Проф. Афталион обележава ово схватање задатка привредног научног испитивања као квантитативно на супрот досадањем као квалитативном,
Тај преокрет је наишао на добар пријем у Америци, где се ово схватање развија у неколико праваца, налази одјекл у Европи, где се тако исто стварају научне организације ради испитивања привредног живота са овим новопостављеним задатком, Професор Љубљанског Универзитета, г, А. Билимовић, чини овим својим малим радом корак информативно-пропага- торскорг. значаја, У овом раду у главном се описују разни начини привредне прогнозе и износи се жеља да се привредна испитивања, и код нас треба да развијају у овом правцу уз тврдњу да би остварење овога било могуће.
По моле схватању сва пропаганда за реализовање ове идеје и код нас, у колико би опа у опште била оправдана, прерана је из два разлога. Грре свега наше привредно образовање више је но слабо — оно готово, сем врло-малог броја људи, и не постоји, Привредна схватања н. пр. наших политичких радника су толико конфузна да показују недостатак и
7