Eksperimentalno traženje jedne zajedničke energetske osnove u živih bića

4

terricola), Puž golać (Limax spec.), Zmija (iropidonotus natrix), Pijavica (Hirudo medicinalis), Triton (Triton cristatus). Oko sto merenja izvršenih na temperaturama od 15" do 30» dali su nam kao rezultat, da nismo našli nikakve jasne i stalne razlike izmedu tih raznih životinja u pogledu njihove potrošnje kiseonika na jedinicu težine njihova tela. Istina je, da se često nailazi ma znatne razlike između dvaju predstavnika dveju vrsta, ali te razlike nisu veće od onih koje nalazimo za dve jedinke iste vrste ili za jednu istu |ednu istu jedinku u raznim trenucima. Drukčije rečeno, potrošnja kiseonika na jedinicu težine i u funkciji temperature predstavljena ie krivulj|om u vidu ijedne trake, po kojoj su bez reda rasute vrednosti

koje se odnose na pomenute poikiloterme.

Ne mislimo time reći, da se za te razne životinje, uzete u istOvetnim fiziološkim pogodama (stanie ishrane, godišnje doba, spol), ako ie uopšte moguće naći istovetne pogodbe za tako raznovrsne životinje, ne bi našle u pogledu potrošnje kiseonika izvesne razlike koje bi se mogle pripisati samoj vrsti. U svakom slučaju, a to ie najvažnije sa naše tačke gledišta, dobiveni rezultati me isključuju mogućnost, da je u ispitanih životinja osnovna Diološka energija istoga reda veličine.

Kao što rekosmo, naš je cili bio, da dokučimo štogod i O 'Đrojnoj vrednosti osnovne biološke energije. U hladnokrvnih ŽIVO= finja koje miruju, verovatno je, da najveći deo njihove energetske potrošnje pripada toj kategoriji energije; naročito |e to verovatno za niže poikiloterme, u kojih funkcije krvotoka i disanja troše izvesno samo minimalne količine energije. Moglo bi se jedino pripisati mišićnome tonusu jedan znatan udeo u energetskoj potrošnji poikiloferma. Ali danas imamo više dokaza, da mišićni tonus ne zahteva nikakav višak energetske potrošnje.!) Mi smo u tome cilju izučili u žabe uticaj živčano sistema na energetsku potrošnju, bilo razorivši središnji živčani sistem, mozak i moždinu, bilo isključivši anestezi|om njesov uticaj.

Priložena tabla sadrži rezultate dobivene na žabi u tim raznim pogodbama.

Kao što se vidi iz te table, potrošnja kiseonika bila ıe uvek smanjena anestezijom, a još više razoravanjem središnjeg živčanog sistema. To međutim nije nikakav dokaz da mišićni tonus potrebuje iednu naročitu pofrošnju energije, jer se anestezijom i razoravanjem moždine ukida u žabe rad mišića koji proizvode plućno provetravanje. U puža golača ukidanje tonusa anestezijom nije dalo nikakvu promenu potrošnje kiseonika.

Sledeči crtež predstavlja potrošnju kiseonika nekojih poikiloferma u funkciji temperature na gram žive težine.

Kao što se vidi, razne su životinjske vrste tako izmešaue na tome crtežu, da se ne može u tom pogledu izvesti nikakav zaključak, "koji bi se odnosio samo na pojedine od izučavanih vrsta.

)

!) Franz Verzar. Der Gaswechsel des Muskels. Ergebn. d. Physiol. 15 2 1916. Jakob Parnas. Energetik glatter Muskeln. Pfliiger's Arch. 154. 441, 1910.

i.

{==

|