El Emel

LIK KAIRA U DELIMA NEDŽIBA MAHFUZA

s

usret sa delima Nedžiba Mahfuza, savremenog ’ egipatskog pripovedača, značajan je za nas naročito po tome što je to i susret sa originalnom kairskom literaturom. Sva njegova dela koja govore o Kairu, ili se dogädaji u njemu odvijaju, odisu atmosferom drevnog života prestonice Egipta. Vođen sigurnom rukom pisca čitalac prolazi kroz stare arapske kvartove u kojima je vreme ostavilo svoj pecat. U svojoj poznatoj priči „Beyne al-kasreyni" (Između dva zamka) njegovo sećanje se pruža do 973. godine kada je fatimidski general Džauhir as-Sikili* osnovao grad i nazvao ga Al-Kahira (Pobednica). Tada je u njemu sagradio veličanstveni dvorac u kome su stanovale halife iz dinastije Fatimida. Ova dinastija je, pored ostalog, poznata i po tome što je za njeno vreme džamija Al Azhar, koju je takođe osnovao Džauhir as Si'kili, postala centar islamske nauke, a tu je i osnovan najstariji muslimanski univerzitet. < Vreme je teklo preko ovog grada i kroz prostorije ovog dvorca, a Nedžib Mahfuz nas vodi iz drv.enih, uskih uličica starog dela grada, u nove, široke ulice i bulevare. Opisuje i četvrti Hüseyin, Muski, Sanadakiyet, han Džafer, ulicu Terbiyet i bolnicu Kolon, Sve ove četvrti se nalaze veoma blizu jedna drugoj, eine sree Kaira i centar su trgovačke aktivnosti. Koračali smo tako, dalje ulicama i trgovima Kaira vođeni perom Nedžiba Mahfuza, kupovali zajedno sa gomilama arapskih žena životne namimice, bill u pijačnoj vrevi. A onda su se njegova sećanja prenela na zdanja koja su podizana u ovoj oblasti i koja su značila kulturni, naučni i socijalni napredak ovog okruga. Tako je Zahir Bajbers podigao školu i bolnicu. Prilikom njihove izgradnje on je zabranio prinudan rad. Najzad, on je materijalno potpuno obezbedio bolnicu. Sastojala se iz tri dela: jedan je deo bio specijalno za žene, drugi za muškarce, a treći za dusev.ne bolesnike. Zimi su bolničke prostorije bile zagrevane loženjem, a leti rashlađivane radom velikih ventilatora. Lakši bolesnici

* U svojoj doktorskoj tezi „Arapska dela jugoslovenskih pisaca" Dr. Kamel El Buhi navodi da neki smatraju da je Džauhir as Sikili jugosloven po poreklu i da su ga zvali „sklav" što znači Sloven. Ove je podatke Dr. El Buhi pronašao u rukopisu M. Handžića poid naslovom „Egipaf i njegova istorija".

i_ rekonvalescenti su vreme provoditi u šetnji ili slušanju muzike, pa čak i u gledanju komičnih predstava. Sav drevni duh koji živi u ovim uličicama i starim zdanjima deluje sa stranica Nedžiba Mahfuza vrlo übedljivo i ostavlja dubok trag u nama. A sada, treHalo bi se upitati zašto je pisac izabrao baš ovo ime za naslov svoje price. Verovatno ima vise uzroka, ali je svakako on. ovo ime držao dugo vremena u svom sećanju. I da bi svoj izbor imena i opravdao on je dogadaje svoje price sveo na pomenuto podrucje. I najzad. . . narod. Kakav je narod koji živi u njegovim delima? On je po prirodi spor, simpatičan i ves-eo. Kada se raduje svojoj radosti nikada ne stavlja granice, a kada je tužan vešto skriva svoje suze. Budućnosti prilazi vrlo odlučno. Svoju glavu podize vrlo visoko i trudi se da ga ne potope uzburkani talasi života. I sam pisac je jedan od ovih ljudi koji je potekao iz tog divnog, starog grada na obalama Nila. Svaka njegova stranica nam govori o ljubavi koju on oseca prema svom gradu, prestonici svoje otadžbine. Njegov snažan duh, koji se näpajao slavnom prošlošću, übedljivo deluje na nas. Mislim da je pisac pravi umetnik ako u svoja dela i živote svojih junaka uključi i tok istorije i razne dogadaje koje, ako nije video svojim očima, onda je o njima slušao ili čitao. I baš zbog toga se i hritaoci i kritičari slažu da Nedžibu Mahfuzu pripada visoko mesto u egipatskoj književnosti. MIR] AN A SMILJANSKI

8