Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

ВЛАДИКА ВАСИЛИЈЕ У ЦРНОЈ ГОРИ 95

Кад се владика Василије вратио у Црну Гору, вастао је релативно мирне односе с Турском. Али до тога мира било се дошло начином и средствима који Ваеилију нису били нимало по вољи, те зато он одмах почиње радити противу свега што су радили митрополит Сава и главари за време његова одсуства; а ево шта су урадили.

Кад су 1754. г. полетеле силне жалбе из Херцеговине на нападе црногорских племена, тада босански везир Хаџи-Мехмед-паша привидно нареди да се купи војска из потчињених му покрајина; међутим е повећим бројем људи крене се на Гацко, да застраши ЊЦрногорце и да их нагна на плаћање харача. Он одатле позва митрополита (Саву да му дође те да окончају спор због Херцеговине, или, ако не може доћи, да пошље главаре е којима ће се решити питање, претећи му да ће, ако ови не послушају, поћи се војском на њих. Тада митрополит сазове главаре на збор, да се договоре шта да ураде; избор одлучи да се на договор с везиром пошљу тројица Озринића: Живко Дамјанов, Марко Вучетин п Јово Дреков. — — — Ова три Овринића одоше везиру на Гацко. Али пре тога прногорски сердар Радоњић и други главари с митрополитом Савом тражили су посредовање спушкога капетана Абдулаха Џармаковића, који је с Озринићима отишао на Гацко, ипоред њих повео је собом и кнеза Павла Павлића и још неколико главара из племена изван Катунске и Ријечке Нахије, те их је све представио везиру као изасланике из Црне Горе, за коју је рекао да је пристала да плаћа данак султану. Тада је на Гацку углављен харач од 1200 тескера годишње, за који су црногорски изасланици прво били изјавили да га не могу положити; али су по том пристали, кад су се за јамце понудили Пармаковић и друге аге, и кад је Пармаковић понудио један део харача. По евршеном сепоразуму, босански везир дао је Пармаковићу титулу паше; везиров тефтердар увео је црногорски харач'у спискове и о томе известио Порту, која је то утврдила нарочитим Ферманом. Везир је ону тројицу Озринића одвео: са собом као таоце. а нови паша Џармаковић отпочео је