Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

94 ВЛАДИКА ВАСИЛИЈЕ У ЦРНОЈ ГОРИ

преговоре са сердаром Станом Радоњићем како и у које време да се скупља харач. Уговорен је рок за исплату до Мале Госпође исте године, на што ву пристали и митрополит (ава и остали главари. Како Црногорци не положише харача до уговоренога рока, везир посла свога чохадара у Црну Гору да га покупи. Али кад је он тамо стигао, владика, Василије беше се вратио, и беше већ осудио поступак Савин и Радоњићев „као недостојан и од штете по слободан и независан карактер тамошњег народа“, 8. септембра, кад се народ због славе манастирске искупио на Цетињу, Василије почне осуђивати поступак митрополита (Саве и главара с везиром и пристанак на плаћање харача. Услед тога, чим су се Турци појавили на Цетињу, поп Јово Милић из Бјелица потегне пушку на њих. Али га у томе спрече неки и одузму му пушку. Поп Милић потегне пиштоем, али га и утом спречише, У народу се међутим створи метеж; и Турци кад видеше опасност за себе. побегоше и без харача, који су дотле били наплатили само од Озринића и Његуша,

Кад се Василије овако ослободио турских харачара, предузео је да ради и против Турака и против Млечића и код својих Црногораца и код Зећана, код Брђана и код млетачких поданика у суседном крају. У исто време необично је хвалио и уздизао Русију, као једноверну државу, а истицао је своје везе и е другим дворовима. Растурањем поклона, донесених из Русије, Василије је утврђивао причање о себи и своме путу у Русију, о својем раду тамо, о својим везама с највишим личностима у Русији и о великој наклоности моћне царевине православне према једновернима на обали Јадранскога Мора. Исто тако уверавао је народ и о својим везама с аустријским двором, и стављао му у изглед да ће и ес те стране бити новчане помоћи. Од новца донесеног из Русије купио је Василије и нешто земље за цетињски манастир, и тона млетачкој територији, да би се слободније на њој кретао; исплатио је дугове манастира у Отањевићима и подигао је нову цркву у Маинама.