Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

96 ВЛАДИКА ВАСИЛИЈЕ У ЦРНОЈ ГОРИ

кулар. Оба везира траже од Порте ферман да се казне оне аге и да се силом наплати харач од Црногораца. Она тај Ферман још не даје; али се свуд око Црне Горе говори да је тај ферман издат, и да везири већ спремају велике војске противу Црне Горе.

Губернатор грбљански Шетар Лазаревић, писмом од 21. априла 1755. јавља своме „оду и господару“ владици Сави: да су му неки пријатељи из Уциња, и ако су Турци, поверили велику турску тајну; да је султан издао ферман везиру румелијском и паши екадарском да ударе на Црну Гору, „јер он не може да зарати ни с Нијемцима ни е Московом док њу не сатре, да му не доходи у сваку рат“, као што се намамила... Него нека свети владика пише „икојем великом тријатељу, који може да томогне, како је и до сад чува и помага .“ (Медаковић, „Калаји на Истоку“: „Прилози“, стр. 5. и 6.).

Тај ферман вултанов наштампан је“ Али он није тако опасан за Црну Гору, као што се чуло у Грбљу; него, напротив, у њему се препоручује дотичним везирима и пашама да мирним начином гледају да приволе и онај део Црногораца да плаћају харач као и остали. (Султан је из рапората „управника“ босанског ХаџиМехмед-паше видео да су се Црногорци, који су лане били пристали да плаћају данак „по уредби“, сада узјогунили, па и многе друге саблавнили „да се уклоне испод послушности“, То су му потврдили и бивши румелијеки везир Хусеин и Абдулах, паша излонски. Намера је султанова да се „на удобан и пристојан начин“ поврати стари поредак. Зато он издаје овај ферман паши излонском, и препоручује му да разумним и мудрим саветом уклони неслогу која је међу Крногорцима, и да смутљивце доведе у послушност, Нека се о свему договори с босанским везиром да очува покорност (Црногораца), али под погодбом: да не иглазе из босански граница, него да се све сврши добрим начином; да се спречи раздор, свађе и битке. Како ти

+ Српеки у Мелаковићевој „Повесници“, стр. 50.—54., а Француски у 1. Ђепогтате, уТигев еб Мопепестиз“; Ракја, Рађканте Асадепиупе, руфег 6 С=е, 1866: стр. 340. —8342,