Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

ВЛАДИКА ВАСИЛИЈЕ У ЦРНОЈ ГОРИ 94

Црногорци „некад примају, а некад одбацују нашу

заштиту“ — а међутим од њих страдају многи турски поданици, „особито „убровчани, који су одавно у тослушности Напој блистателној Порти“ — то он издаје

овај Ферман, да би се поредак повратио. Сада се јавило 18 тих неверника, знаменитих људи међу њима, од којих се дознало да су они непослушни још остали упорни. Осим ове незгоде, недавно је дошао из Русије некакав Василије, пријатељ њихова владике, и овоме донео писмо да се здруже противу „Наше благе намере“; а „достављено Нам је и то писмо у преводу“. Из рапората царских чиновника султан је видео да две трећине Црногораца уверавају Порту да су покорни њему. дато нека Абдулах-паша е тим двема трећинама, „неверника“ поступа пријатељски, а и за ону трећину непослушних нека не употребљава силу; него нека се труди да паметним начином поврати ред, и нека гледа да од поменутог Василија сазна у каквим су они односвима с пећским патријархом.

Владика Василије послао је одмах копију онога писма из Грбља руском државном канцелару, и спровео га је својим писмом од 25. априла 1755., у коме моли да се што скорије упути мајор Степан „Петровић“ (Шаревић) да спроводи људе за руску службу (црногорски пук); подсећа на своје извешће о „вамјешатељетву“ Хаџи-Мехмед-паше од 1754., које се његовим повратком осујетило; па онда јавља да је сазнао за велику турску тајну, коју шаље у верном препису од речи до речи. Сем тога, јавља да је везир босански, по смрти српскога патријарха Атанасија, бев икаква архијерејског избора, поставио за патријарха султанеким ферманом једнога Грка, некаква Гаврила, који гони и уцењује све српске архијереје, те су се морали разбежати. Православље је у опасности. Владика се нада да највиши руски Дом, који је обновио православне цркве у Црној Гори, неће допустити да оне опет допадну агарјанеких шака и т. д. (цело писмо у Драговића, „Споменик“ ХХУ, стр. 22.).

Међутим, тек што је ово писмо послао, владика Василије добио је из Травника једно горопадно писмо

ЕВРОПА И ЦРНА ГОРА 7