Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

ВЛАДИКА ВАСИЛИЈЕ У ЦРНОЈ ГОРИ 99

поданици. Црна Гора и не мишли за њих, само ти се чуди, како ти таквијема љуђима вјерујеш. Ја би тебе свјетова да ти стојиш у мир и рахатлук и задовољи се поштењем које ти је Бог и Султан дарова.“ Хапи-Мехмед-паша — док је Василију претио коцем, а главарима око њега конопцем — ласкао је другима који нису били се Василијем и даривао ша је, не би ли их тако сасвим одвојио од првих. Цуце и Озринићи према Херцеговини, а Ријечани према Зети, као крајеви јаче изложени неприликама од Турака, гледали су евој интерес у споразуму ес Турцима. Први су после споразума од 1754. видели нарочите користи, а у ово доба Ријечани ступише у преговоре е Турцима; и главари неких села, најјаче изложених евентуалном нападу Турака, послаше своје главаре на састанак с пашом Џармаковићем и с његовим братом. По тврђењу Ваеилијеву у једном његову писму (приложеном депеши главног провидура од 29. маја 1155.), Ријечане је на то упућивао сам сердар Стано Радоњић. Ово је врло вероватно, јер је у то доба везир указивао нарочиту пажњу Радоњићу и даривао га. Али је Василије умео да осујети ту радњу Радоњићеву. Па како је Василије непрестано подржавао четовање Црногораца по Херцеговини, то босански везир, на предлог Нармаковића, пише 8. маја 1755. (по ет. к.) которском провидуру: како Василије, од свога повратка из Русије, ствара немире; те га моли нека Василија, у име пријатељства и доброг суседства е Шортом, ухвати и ухапем, кад буде дошао у Котор. Тај захтев поновио је и у Задру код главног провидура преко свог драгомана. Ахмета. Али Гримани, кад је читао Овај захтев босанског везира, прво је помислио: како би се Црногорци, да он нешто ухапси Василија, за час сјурили у Котор; и како би, код онако разваљених утврђења, ласно освојили тај град. И кад је одговорио на везирово писмо, он му каже: да Василије ретко долази у Котор; а и кад дође, прате га многи Црногорци; и да то бива празничних дана,

= Оба ова писма наштамшана су у целости у Медаковићевој расправи пала на истоку“, у „Приловима“, стр. 1.—8. = Јов. Н. Томић, 1. С., стр. 96.

Те