Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

100 ВЛАДИКА ВАСИЛИЈЕ У ЦРНОЈ ГОРИ

"када тамо има много православних из околине. Због тога, вели, немогућно му је ухапсити Василија. Али тако исто, кад се Василије обратио својим писмом од 15. маја — у коме му је саопштио претње везирове,и у коме је молио Гриманија за помоћ кришом — гл. провидур после три недеље одговара „да Господ Бог влада светом и штити праведну ствар, па се нада да ће Василије у томе наћи утехе“.'

Василије је сада морао гледати прво: да осигура сложан отпор Турцима од самих Црногораца, а друго: да осигура помоћ православних Примораца и Брђана.

За прво употребио је сабор о Малој Госпођи, о слави цетињеког манастира. Василије отвори збор, коме изложи потребу да Црногорци нипошто не плаћају харача, и да ће ва то имати помоћ од Русије. Да их увери о истинитости тога обећања, Василије извади једно писмо, за које је рекао да је од руског резидента у Париграду, и стане га збору читати. У том писму говорило се: како, у случају да Турци нападну на Црну Гору, царица обећава заштиту; па, шта више, прима на. се да објави рат Порти Читање тога писма изазвало је утисак који је Василије и очекивао. Да би још боље „распалио“ Црногорце, Василије, усред своје „ватрене“ беседе, скине са својих груди златну колајну и обећа, је ономе ко му донесе главу босанског везира... Резултат беше: одлука искупљенога света да се сазове збор заједно се Брђанима и Приморцима, на коме ће се договорити о заједничкој одбрани од Турака. Тај збор је нарочитим писмима сазван у Обзовицу 12. септембра. Паштровићима је писао сам митрополит Сава. Али на збор сем Црногораца дођоше само главари из суседних Браића, Маина и Побора. Остали се оглушише: једни због заваде с Црногорцима, као Паштровићи: а други због раније забране провидурове да се договарају е Црногорцима и да им помажу. Па и они што дођоше, на питање Црногораца, хоће ли бити с њима да дочекају турску војеку, без устезања одговорише да су они мле-

# Тдет, стр. 106, 2 Депеша глав. провидура од 14. окт. 1755. Цитат у Јов. Н. Томића, Пе Кстран о