Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

ВЛАДИКА ВАСИЛИЈЕ У ПРНОЈ ГОРИ 101

тачки поданици и да могу на то пристати само « дуждевим одобрењем, па и то ако пристану и Паштровићи и Грбљани и сви други се територије Котора и Новога. Овај неуспех беше велики удар за Василија, али он ипак није клонуо. Чим се вратио из Обзовице, на Цетиње, он заједно ес митрополитом Савом пише писма војводи кучком Илији Дрекаловићу и свима општинама по котореком крају.

За Брђане нису владике биле сигу рне; јер су Црногорци с њима били тако дуго у крвној завади, да су чак и уз туђина ратовали једни против других. Али већ 15. септембра 1156. пише им Илија Дрекаловић, „губернатор евјех Брдах“ из Куча, да сеи они, каои Клименти и "Васојевићи, заклеше, као годи Приморци(; ј да неће штедети своју крв за „чашни крет“; и, за „веће увјеровање“, нуде да дође неколико Црногораца међу њих, а и они да пошљу толико исто Брђана у Црну Гору (сигурно као таоце). Него је мука за олово, „а прах већ сами правимо“. Надали су се да ће га моћи

набавити у Млечића; али, напротив, ови не само што не даду никакве помови него још храбре Турке, а ваборав. Ђају да би Турци отели све до Млетака да није било Брђана и РЕН Нека само „наша ришћанска господа“, т. ј. владике, слободе Црногорце, па ће сви заједно аи Турке преко Сарајева“; а баш ако им дођу „зазије бошњачине“, дочекаће их здраво и весело, јер се надају у Божју и московске царице помоћ, те да она једном узме Цариград... „Жива ли је машта у Дрекаловића!...

Писмо Приморцима беше циркулар свима православним општинама, потписан и од митрополита Саве, владике Василија, војвода, сердара, кнезова и збора црногореког из Катунске, Ријечке, Црмничке и Љешанске Нахије и Шјешиваца. У том циркулару се каже: „Видите браћо комшије и крајичници како доходе гласови да иде везир босански с великом војском на нас не знамо али на кога другога; зато ве, браћо, молимо, немојте да се издамо, но заједно да крв пролијемо за

7 Медаковић, „Калаји на истоку“, прилози 4.—5.