Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

ВЛАДИКА ВАСИЛИЈЕ У ЦРНОЈ ГОРИ 103

и да се бране ако их Турци нападну, и ту своју збореку одлуку потврдише заклетвом на јеванђељу које је Василије држао. Како се примицала зима, то је све мање било изгледа за турски напад, и зато Василије постајаше све дрскији. И одиста, уместо напада којим је само претио босански везир, сада шаље свога ћехају да на лет начин наплати харач од Црногораца. Зашто то% — Што му ни султанов ферман од 1454. ни онај од 1755. који смо напред навели, не допуштаху оружану акцију противу Црне Горе. Вевиров ћехаја дође у Острог. 'Гу га дочекаше Шјешивци е уобичајеним поклонима: и ту му дође и најистакнутији главар Озринића, Никола Ђаконов, и ако су Озринићи у последње време били сасвим пристали уз Василија, и ако су и они најодлучније одбијали плаћање харача. Одатле је ћехаја — у договору с пашом Пармаковићем, који је био главни јамац за исплату дрногорскога харача — одлучио да најпре кадија н муселим из Опужа, а после аге из Подгорице, Спужа и Жабљака, опомену Црногорце на њихову дужност. На опомену првих, Црногорци не одговорише ништа. Сада написаше аге владикама и свима главарима нову опомену да изађу пред ћехају и да плате харач. „Да знате — веле аге у своме писму — ако нећете доћи да дате харач, извесно ће доћи на вас босански везир, а е њим, с вером Божјом, и велика војска са еве четири стране. Тако му је наредио султан да дође ес његовим Ферманом, се којим долази да вас примора ако Бог да. Одговорите на ово писмо за један час хоћете ли или нећете, јер и ми имамо такво наређење од султана и од босанског везира“. Ово писмо застало је владику Василија код попа Ђурашковића; и владика, не чекајући ни да се договори с главарима, одговорио је на њ овако: „Црна Гора, од како је, никад није давала данка Босни. Кад је подигнут Опуж, паша Хода (Верди) оставио је две нахије, катунску и ријечку, нашем стрицу Данилу; а Бјелопавлићи, Шјешивци, Љешанека и Црмница (остадоше) под Спужем; и Данило је био султанов човек, докле га Демир-пашта на веру не хтеде набити на колац. Зато би рат, а по том се учини мир. Затим се дигоше Русија и Ђесар