Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

104. ВЛАДИКА ВАСИЛИЈЕ У ЦРНОЈ ГОРИ

противу цењеног Османовића. Дигоше се и Турци. Али нису хтели Црногорци и владика (ава. Због тога цењени Османовић на свагда ослободи владику Саву и Црногорце од данка“, Даље Василије излаже како су се пре 12 година састали црногорски главари с турскима у Дражевини и ту утврдили пријатељство и дали чврету веру, коју је један од турских заповедника хтео да прекрши; како је прошле године босански везир позвао владику Саву на договор да умире Херцеговину и Црну Гору, и ако не може доћи, да пошље 2—8 своја човека: како су владика (ава и црногорски збор послали Живка Дамјанова с још двојицом: како је спушки капетан ову тројицу и још неке из суседства Црне Горе одвео везиру на Гацко, хвалећи се да му је довео еву Црну Гору да се потчини и плати харач; како је везир одредио Црногорцима хиљаду тескера харача; како су Црногорци, чувши то, одгоБорили спушком капетану и агама да немају права ни над једном нахијом црногорском. Зато нека се оставе тога, а још мање да им Црногорци плате харач за Грбаљ, Маине, Поборе и Браиће, који су под дуждом. Једино може бити речи о Катунској и Ријечкој Нахији, али да га ни они не могу дати; јер немају откуд, немају ни ливада, ни њива, ни риболова; јер је сам камен, те сами јадају се и плачу на дивану, пред цењеним султаном, „да ит остави како су и некада били: да Црна Гора даје тарач султанијама“.: Владика Василије послао је одмах сердару Стану Радоњићу како писмо ага из Подгорице, Спужа и Жабљака, тако и свој одговор, рачунајући да ће сердар, као повереник котореког и главног провидура, ту преписку њима доставити; и није се у томе преварио. Радоњић је одмах сишао у Котор и у „највећој тајности“ поверио провидуру ову преписку. Млечићи је одмах преписаше, а оригинале вратише Радоњићу.

Тако је пропала и мисија везирова ћехаје. Главни провидур нада се још да ће најзад победити мирољу-

# Ово је превод « талијанског превода у коме је владичино писмо било приложено рапорту глав. провидура од 26. окт. 1755. види Јов. Н. Томић, 1. е., стр. 136.—188.