Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

108 ВЛАДИКА ВАСИЛИЈЕ У ЦРНОЈ ГОРИ

победом црногорском. Тај разлог налазимо у једној ранијој расправи самога г. Томића („О историји владике Василија“, стр. 87.). То је оно писмо владике Василија царици руској, које је писано 26. децембра 1156., дакле три недеље после те очајне седмодневне борбе. Да је ова одиста свршена жлаћањем тарача, дакле поравом Црногораца, владика Василије не би, ни на рахатлуку у Сењеској Ријеци, ни у сну могао помислити да пише царици руској онако претенциозно писмо. Да је та борба свршена одиста поразом црногорским, он не би од царице тражио средства, с којима се може барем покушати да се од Црне Горе направи нешто налик на државу. Из тога писма видимо да се владика Василије не задовољава више са 500 рубаља милостиње сваке треће године. Он хоће да уреди црногореку државу; и он замишља да би то могао постићи с 50.000 дуката годишње новчане помоћи, ако би му се уз пешадију, коју састављају Црногорци, дала и потребна артиљерија с официрима и стручном послугом за топове, те да Црна Гора може успешно бранити своју независност. Владика већ зна да у црногорском стењу мора бити и злата и сребра, па зато тражи од Русије стручњаке који ће му рудно благо вадити из земље, а за то обећава да ће ковати новце с ликом и именом царичиним. Да не би до века просјачио по Русији за потребне црквене књиге, владика тражи штампарију с потребним стручним радницима, па да у Црној Гори штампа књиге не само црквене, него вероватно и друге, налик на ону његову историју штампану у Москви. И ако владика Василије није био митрополит црногорски, него само помоћник митрополита Саве; иако није био ни „правитељетвујушчи“ духовни старешина, а камо ли владалац, за каква су и његаи све владике из куће Петровића признавали сви историци Црне Горе, до горопаднога Илариона Руварца: — опет Василије располаже и оном дозом уобразиље која је тако потребна сваком владаоцу и сваком државнику; и зато он том уобразиљом гради од Фијуме, аустријског пристаништа на Јадранском Мору, станицу руске балтичке Флоте, и позива царицу да од ћесара