Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

ВЛАДИКА ВАСИЛИЈЕ У ЦРНОЈ ГОРИ 101

нису успели; јер Василије у ово доба још јаче подбада Црногорце противу Турака, и црногорски упади у Херцеговину и Арбанију најзад изазивају Порту толико, да је у мају 1156. г. издала Ферман који је босански везир тако дуго очекивао. Тај Ферман оглашава Црногорце за бунтовнике, и наређује Хаџи-Мехмед-паши да оружаном силом нападне па Црну Гору, да необуздане казни за почињена недела, а мирније да потчини султановој власти и од њих наплати харач. Везир је одмах почео екупљати војску, и у новембру 1156. г. нападоше Турци с великом војском (Црногорци тврде да је самих Арбанаса било 80.009). Дочекао их је Стане Радоњић са еједињеним црногорским и брђанским борцима, који је стајао у Бјелопавлићима. Борба је трајала седам дана. Докле старији извори за црногорску историју“ тврде да су турски губици у овој борби од “ дана били огромни, да износе чак 40.000. људи, и да се према томе борба евршила сјајном победом Црногораца, дотле академик Томић, у својој најновијој расправи (у 52. „Гласу“ другог разреда, на стр. 158.), вели:

„Турска војека продре у Црну Гору, “ ма да није успела како се надала, ипак је задала доста јада Црногорцима, који платише сарач. Али у Црној Гори не сачека Турке онај, који је својим радом довео до тога, оружаног сукоба. Шре него ће турска војска напасти на Црну Гору, митрополит Василије побегао је отуда и, у доба очајне борбе Црногораца е турском војском, бавио се на бењској Ријеци. Но о свему томе биће подробно речи у другој нашој посебној радњи.“

Према таквој изјави једнога од најбољих досадашњих зналаца црногорске историје, ми морамо — до | те његове друге посебне радње, у којој ћемо сигурно наћи документарне доказе за ово тврђење — оставити нерешено питање да ли је ова седмодневна борба између Црногораца и Турака, за коју и г. Томић вели да је била очајна, завршена сјајном победом Црногораца или многим јадима и плаћањем харача,

Док се то питање дефинитивно не реши, ми имамо разлога да верујемо да је та очајна борба евршена

+ „Српско огледало“, стр., 1485 А. Андрић, |. е., стр. 43.