Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

110 ВЛАДИКА ВАСИЛИЈЕ У ЦРНОЈ ГОРИ

ђивали још у повељи пуковника Милорадовића). Зато владика предлаже царици једну меру која ништа не кошта; а то је: да она Дрногорцима из најбољиг кућа изда декрете на војничке чинове, почевши од капетанског, па на ниже до капларског... Међутим, владика је знао да ти декрети ни Црногорце из најбољих кућа не могу претворити у храбре официре и подофицире који знају војнички занат. Зато он моли царицу да оних 20 младића што је он „привео“, метне у племићеку кадетску школу; па кад у њој изуче стране језике и војнички занат, да их врати у отаџбину, а на њихово место да прими других 20 Црногораца у исту школу, а о своме трошку... А шта владика обећава за тако огромне услуге које тражи од Русије% Обећава 1000 Шрногораца за „црногорски пук“ у Русији, и обећава да ће Црногорци и од сада пролевати своју крв за Русију!..

ткуда владици Василију та — морамо већ рећи дрекост да с оваквим „прошенијама“ излази пред царицу руску: Сама победа у Бјелопавлићима од ове године није довољна да то објасни; јер су Црногорци и раније имали таквих победа, н. пр. на Цареву Лазу, па су црногорски : вахтеви били до сада далеко скромнији. Да није у аудијенцији код ћесара у Бечу добио каквих обећања%

Ево шта пише 1757. г. провидур Франческо Гримани сенату млетачкоме: „Прногорцима управљају деспотеки два епископа српске вере. Старији међу њима, Сава Петровић, човек је миран, и ако користољу бин Изгледа да је у његову срцу укорењена оданост Венецији и да он не потпомаже нека непромишљена предузећа. Његов помоћник (коадјутор) Василије Петровић,

против млад је човек, немирна. карактера, ванредно амбициозан и врло бујан. Кад се лане (1756. вратио из Русије и Немачке, он је замислио да се стави на чело народа, уверавајући га: да треба да се приклони Русији због вере, а Немачкој зато да се добије велика годишња томоћ, и да он етоји у добрим односима с оба та двора. Нема смисла понављати баснословне беседе којима он подбада частољубље главара. Он их је довео