Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

ВЛАДИКА ВАСИЛИЈЕ У ЦРНОЈ ГОРИ 1

дотле — уверавајући их да су они народ слободан, који може рачунати на помоћ два цара — да су пренебрегли своје поданичке обавезе према султану. Главарима Василије обећава велике тлате од оба „двора, а прост народ наводи на пљачку, од које страдају и млетачки поданици. Ванредни провидур (онај у Котору) сазнао је да владика Василије буни на устанак три толемена: оборе, Брашће пи Машне, и четири кнежине у „ћути. Он је у сродетву и у тесној вези с браћом Газаровићима, гувернадуром и сердаром у Жупи; и ја сам ове затворио, због врло важних њихових преступа“ (Макушев, цитат Ровинског, [ стр. 549.).

Из овога документа види се — или је бар врло вероватно — да римеки ћесар, када је примио владику Василија, у бечкоме Бургу, није само загледао декорације на владачиним преима, него да је на тој аудијенцији било и политичког разговора; и то таквог, да владика није имао рачуна да и тај разговор помиње у својим рапортима Воронцову из Беча и царици е Цетиња. Иначе владика не би смео обећавати црногореким главарима велике плате од оба двора; јер се морао бојати да ће Црногорци брзо сазнати колико има истине у тим његовим казивањима, и онда би зло стајало с његовом амбицијом да се стави „на чело народа“. Владика Василије морао је имати колико-толико обећану помоћ из Беча, када је већ прегао да побуни противу млетачке владе и њене поданике, јер је Русија била сувише далеко да му иутом послу помогне. Тај покушај владике Василија морао је веђ узети озбиљне размере, кад је млетачка власт морала да ухапси губернатора и сердара жупског.

Било како му драго, све ове велике планове мучно да би могао имати владика Василије, да је борба између Турака и Црногораца која је почела 26. новембра 1156., завршена, црногорским поразом, т. ј. плаћањем харача. Међутим и у историји има кадшто врло невероватних Факата, за која се ипак докаже да ву акта... Зато да причекамо обећану даљу радњу нашега уваженог академика о овом питању.