Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

МИСИЈА РУСКОГА САВЕТНИКА ПУЧКОВА 113

ње империје, то се ова ствар оставља до бољих времена“.

Као потврду горње милости царичине, предат је владици Василију „лист“ упућен целом црногорском народу, и предато му је 1000 златних портрета царичиних да их разда народу.

Што се тиче црногорске жеље да се у Русији оснује црногорски пук, та ће им се жеља испунити; и чим дође довољно Црногораца за то, саставиће се тај пук и назваће се „црногорским“

У знак своје особите милости, царица је наредила да се сердару Вукотићу и војводи Пламенцу даду златне медаље и по 50 дуката свакоме, а Ђурашковићу 85 дуката; сем тога, да им се до њихова поласка из Русије издаје месечно издржање које добијају од како су стигли у Русију; а кад пођу у Црну Гору, да им се подели 2000 рубаља на путни трошак. Поред тога, да се изда митрополиту Петровићу 1000 рубаља.

Пошто је владика Василије молио Синод и за оно мало милостиње цетињском манастиру, решено је да му се ова изда од 1754. до 1760. г.,, што му је и предато заједно ес царичином граматом Црногорцима од 13. јуна 1758. У тој грамати (Медаковић. „Повјесница Црне Горе“, стр. 54.) побраја се све ово што смо напред навели; само се још: помиње некакав пуковник Пучков, за кога ћемо мало даље видети да је имао прилично важну улогу у ондашњим одпошајима између Црне Горе и Русије.

За сада да се мало зауставимо на овом бедном резултату који је постигао владика Василије својим другим путовањем у Русију. Тај Јова ке је испод онога што је владика сам први пут добио. Зар сада, кад је он довео собом и гувернадура и једног сердара и једног војводу и једног племића, дакле главаре црногорске; и кад они сви, ни више ни мање,

У По решењу конференције од 13. фебруара, 27. марта 1758. г. издавано је гувернадуру Радоњићу по 100, а Вукотићу, Џламенцу и Ђурашковићу по 50 рубаља месечно. Како је Стане Радоњић за време овог бављења у Русији умро, то је његових 100 рубаља месечно издавано његовој сестри, која је била удата за мајора Петровића.

ЕВРОПА И ЦРНА ГОРА 8