Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

МТ. ДРУГО ПУТОВАЊЕ ВЛАДИКЕ ВАСИЛИЈА У РУСИЈУ. | МИСИЈА РУСКОГА САВЕТНИКА ПУЧКОВА.

Не добивши целе 1757. године никаква одговора из Русије на своје писмо царици Јелисавети од 26. децембра 1796. г; а видећи да је млетачка република, хашшењем браће Газаровића, бар за сада осујетила његову намеру да Приморце сједини с Црном Гором, и да тако избије на море: владика Василије крену по други пут у Русију да ради на остварењу својих великих планова; — и да би се тамо појавио са што већим достојанством, повео је собом не само једно свештено лице, јеромонаха Теодосија Марковића, него и прву световну личност у Црној Гори, њена гувернадура Стана Радоњића, који је победио везира ХаџиМехмед-пашу, и сердара Вукотића и војводу Пламенца, најзад и „војводекога сина“ Фурашковића.

Дошавши из Кијева у Москву у пратњи мајора Петровића, руског официра, владика Василије поднео је колегији спољашњих послова молбу црногорскога народа да буде примљен у поданство ТЊ. Шар. Величанства.

О томе се дебатовало у конФеренцијама руске владе. које су биле 18. маја и 1. јуна 1158. г.: а 15. јула, у присуству државнога вице-канцелара, дат је владици овакав одговор:

„У срдна оданост црногорскога народа према овдашњој империји и његова жеља да ступи у овдашње поданство, заслужили су му свагдашње благовољење и милост Њ. Цар. Величанства; али како би сада овака формалтост могла бити опасна за тај народ, због непријатеља којима је опкољен, и због удаљености овдаш-