Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

МИСИЈА. РУСКОГА САВЕТНИКА ПУЧКОВА. 195

У Зети су турски градови: Спуж, Подгорица и Жабљак: и како он може себе називати заповедником у турекој земљи! Тако исто не може он бити ни заповедник примореки, јер тамо је млетачка републиканска власт, и тамошњи градови Кастел Нови, Котор, Будва и све приморје стоје под влашћу венецијанске републике. Није истина што се преосвећени Василије жали на Турке и на Млечиће као да су се они договорили да истребе црногорски народ. Напротив, Млечићи су Црногорцима у свакој невољи помагали докле он, Василије, није из Русије донео новаца, те раздавао разбојницима да нападају на поданике турске и венецијанске; као што то могу посведочити и Црногорци који су сад овде, само ако хоће. (/0в. Н. Томић, „О историји владике Василија“, стр. 92.).

Препис овога писма приложен је депеши которског провидура Ренијера од 21. августа 1759. године.

Ово писмо јеромонаха Теодосија отворило је очи руској колегији спољашњих послова.

Могли бисмо због овако несрпског, или бар према владици непријатељског писања, претпоставити да је овај Теодосије, као и многи други Црногорци онога времена, из невоље био платежник млетачки, и да га је лукави провидур которски, још када је у свити владичиној полазио за Русију, научио да овако пише руској влади, те да тиме осујети намере онога владике кога Млечићи нису трпели; —- али то не мења ствар: да је ова достава једнога духовника црногорског — који је на дому морао бити угледна личност, кад га је владика собом повео у Русију — морала натерати руску колегију спољашњих послова да буде много обазривија према владици Василију; и она је то одмах и постала, као што ћемо се мало даље уверити из мисије Пучкова у Црну Гору.

Али, да видимо шта је радио владика Василије кад му саопштише ону крњу „Резољуцију“.

Владика и главари изјавише своју највећу благодарност на толикој царској милости, али се заплакаше; јер су, као што се не устезаху да изјаве, поглавито зато дошли у Русију да измоле потребна средства за

а#