Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

184. ШЋЕПАН МАЛИ И ДУБРОВАЧКА РЕПУБЛИКА.

Мора бити да су сердар Пламенац и капетан Милопг Ивелић, предајући друго писмо Шћепаново, усмено помињали нове царске грамате које је Шћепан очекивао, и да су „ретур и консилијери“ дубровачки такође ус= мено изјавили жељу да прочитају те грамате; јер у трећем писму Шћепанову од 5. августа 1771. г, стоји: да им он не може послати грамату „колико ни кошуљу своју“, "јер он врло добро зна да у Дубровнику, као: у свакој републици, не влада један човек него партије. Он зна и то: да је једна партија за сурадњу с Русима, а друга за савез с Турцима; па им отворено каже да им не може послати грамату царску коју очекује, јер они у „левој руци носе правду, а у десној неправду“; а из свога искуства зна да Дубровчани не раде онако: како преко својих поклисара говоре Орлову. Интересантан је детаљ из овога писма да је сад и кнез Долгоруки у штабу Орлова... Да ли се тек вратио из Петро-

града, или од срамоте није тамо ни ишаог..

| 14, августа 1741. г. пише дубровачка, а Шћепану: „Молимо милостиво госпоство ваше да би писало пријатељски, крепко трепоручило и големо наручило поглавитом и свуд гласовитом заповједнику господину конте Алексију Орлову, пленипотенцијару преузвишене Госпође самодржитељице росинског империја, 0ву републику, ва да би она уживала један час прије високу, јасну милост истога примогућега империја. Колико се ми веће находимо и пожудни за толико добро прије уживати, толико више уздамо се по путу вашем допријети га, и да ће бити сповнано срце наше и наша служба коју толикрат показасмо“

| У свом одговору од 29. августа 1741. г., Шћепан уверава Дубровчане да и на њих има „сву милост и љубав како на моју дјецу“. Он их узима под своју за штиту, спремио је због њих своје „грамате“ Орлову, уверава их да су његове грамате добро за њих написане; али им наређује да изврше сваку његову заповест коју им донесе. његов слуга не Марко Ивелић. на ће онда бити добро за њих..

Владалац — па то!

12. октобра 1771. г. опет изиђе ШћЊћепанова гра– мата: „Ми, СтеФан Мали, свијетлој Господи Дубровач-