Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

188 ШЋЕПАН МАЛИ И ДУБРОВАЧКА РЕПУБЛИКА.

бровчане да му опреме најпре 5, а после 6 морских бродова. Ето зашто их куми и зашто им прети ако му то не учине. Али су Дубровчани боље знали од њега, каква је ситуација у Европи, па су се добро чували да се не компромитују ни пред оним европским државама које су против Русије, ни пред Турцима, који су ето ту преко хатара дубровачког, и који су сваки дан на њиховој „скали“, где би могли видети сваки покрет дубровачке Флоте. У осталом, хвала им што не послушаше Шћепана да му врате ово писмо, као што је он тражио; јер како су његове „копије“ (интересантно је да је Шћепан задржавао копије од важнијих писама) пропале се њим, то ми данас не бисмо ништа знали о дипломатској преписци његовој, да Дубровчани нису сачували његова писма.

Последње писмо Шћепаново дубровачкој републици писано је читаву годину дана доцније, 13. Фебруара 1418. г.. У њему им каже, између осталог: „Знајте добро: с Русијом сам заједно, и моја ријеч биће тверда и повјерована. Ја сам за ваше добро и у Русију пишем да имају милост на вас, и оно је у Русију пошло: и мојему вјерном посланику пуну сам власт дао да вбори поради вас. Сада не видим познанија (признања) од вас. Помислите добро у вријеме! БВршидба је, тишјеница се дијели; и видим да више љубите некрштене неже ли православије. Турци запиташе (искаше) толико корабљи да иду противу нас, и ви се не одрекосте дати: ма десница Божја кад помаже, а од људи се не бојим. Њиње вам пишем: дошла ми је једна грамата од Орлова нехрошна (која није добра) за вас, и тога ради посилајем скоро нашега офицера конте-Марка (Ивелића) к њему. Чрезв сије пошиљајем га к вами, да видим вашу милост коју имате на Русију и што ћу одговорит Орлову — — — и питам (тражим) један корабаљ у вас да пошаљем неколико војске, или помагање у трошак. Амин“,

Али Дубровчани нису му дали ни ту једну транспортну лађу. Ма из каквих разлога то било, они су као хришћани, помажући Турцима, учинили своју трагичну кривицу, за коју је њихова република врло брзо