Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

ЈОВАН РАДОЊИЋ, „РУВЕРНАДУР НАД СВОМ ЦРНОМ гоРОМ“ 199

цитира оне иете тачке које су навели и Кокел и Ленорман и Вацлик.'

По овим писцима повео се и Ровински; и ако је он, који је толико година живео у Црној Гори, могао мало критичније оценити та казивања. „Када је настао владика Петар, још је био жив владика Арсеније; али је био толико слаб, да није улазио у послове. Међутим била је ту једна друга личност, која је покушавала да изврши читав преврат у Црној Гори. То беше гувернадур Јоко Радоњић, син славнога Станка, који је ударио сасвим другим путем него његов отац, који је био веран друг и пријатељ владичин, Тај Јоко Радоњић — који је, сумње нема, учествовао и у делу самозванца Шћепана Малог — беше, по речима (О. Милутиновића, наумио, ни више ни мање, него да преда Црну Гору Аустрији. Он је зато ишао у Беч и отуда довео на Цетиње некакву комисију од ћесара, као да оснује штампарију, тобоже за штампање српских књига; а, у ствари, тим је људима било наређено да испитају какве би се користи могле имати од те земље и како би то народ примио. То је наравно Милутиновић записао по казивању Петра |. Међутим Ленорман позитивно тврди да је светски регент Јован Радоњић био послат у Беч да уговори савез се Аустријом. (Овде и Ровински цитира, од речи до речи горњи уговор.) Помоћник владике Саве (2) Џетар, који још не беше посвећен за епископа, био је наравно потпуно притиснут влашћу гувернадуровом. Али ипак изгледа да је њему пошло за руком да спречи ратификацију тога уговора, који је само Радоњић потписао, и који није поднесен Окупштини“.

Колико има историјске истине у свима тим казивањима и нагађањима наведених историка“

Кад смо, проучавајући литературу о Шрној Гори, наишли на ова тврђења, ми смо већ били проучили дотична оригинална документа у Цар. Краљ. Домаћем и Државном Архиву у Бечу и дознали смо ово:

1.) Петар Џетровић 17715. г. још није био помоћник митрополитов; јер је митрополит Сава још

Масик, „Ба вопуетајпеве дп Мопфепесто ; Петра, 1558., стр. 78.—72.